Злати Коцић „Јефимијин вез“ Трстеник – Деветнаеста културна манифестација „Јефимијини дани“ у Љубостињи крунисана је 12. јуна у порти манастира песничким приношењем првој српској песникињи и монахињи и доделом књижевне награде „Јефимијин вез“ Злати Коцић за књигу „Мелод на води“. Књижевну награду „Јефимијин вез“ за књигу „Мелод на води“ Злати Коцић је уручио Стеван Ђаковић, председник општине Трстеник, а образложење одлуке жирија (који су чинили: Љиљана Шоп, Милош Петровић и проф. др Бојана Стојановић-Пантовић) за избор лаурета примљено је са дугим аплаузом.
Избор лаурета извршен је у Културно-просветној заједници Србије 24. маја ове године једногласно. Р.С. („Политика“, 14.6.2009.г.) Педесет година списатељског рада – Недељка Богдановића Недељко Богдановић је свој књижевни живот отпочео објављивањем двеју песама у нишком часопису „Гледишта“, маја 1958. године. Од тада је објавио преко 30 књига из области књижевности, језичке науке, култрурологије (народни живпот, народни језик, обичаји), био је приређивач више издања и уредник часописа. Бавио се теренским записима и проучавањем језика и народних умотворина. Сада је један од уредника Етно-културолошког зборника. Поводом јубилеја, односно педестогодишњице рада публиковао је поновљено издањеВрле стране, књиге лирских записа. Годишњица плодног књижевног рада, обележена је крајем априла 2009. године у Нишком културном центру, под мотом „Педесет минута за 50 година Недељко Богдановић, Зорица Јовић, водитељ трибине, др Сретен Петровић, песник Мирослав Тодоровић и др Драган Жунић.
Etno zbornik – 13. sveska Savet Etno-kulturološke radionice Svrljig na svojoj sednici 28. aprila 2009. izvršio je dopune Statuta, kako bi svoja osnovna akta usaglasio sa važećim propisima. Tom prilikom imenovao je i potrebne organe, a razgovaralo se i o dosadašnjem radu na serijama publikacija koje Radionica izdaje (Kulturna istorija Svrljiga, Prilozi Kulturnoj istoriji, Etno-kulturološki zbornik, Posebna izdanja). Tom prilikom informisano je i o pripremi novog broja Zbornika (knj. 13), za koji su već pripremljeni rukopisi. Pored radova ustaljene tematike (Tradicionalna kultura istočne Srbije i susednih oblasti), broj će doneti i osvrte na sve knjige o svrljiškim selima, koje su se u obliku hronika, pojavile poslednjih godina (Radmirovac i Davidovac, Varoš, Prekonoga, Ribare, Beloinje). Na početku rad Savet je odao poštu premiulom saradniku, i jednom od osnivača Radionice i pokretača Zbornika, dr Nikoli Panteliću. Nove knjige Народна лексика о змијама (Недељко Богдановић: Змијски речник југоисточне Србије, Српски дијалектолошки зборник LIV, Београд 2007).
Змијски речник југоисточне Србије спада у тематске речнике јер је у њему обрађена грађа која се тиче змије и народног искуства у вези са змијама. Аутор је проф. др Недељко Богдановић. У Уводу аутор дефинише свој речник као тематски. Простор на коме је истраживано обухваћен је призренско-тимочким говорним типом. У наставку аутор каже да змија има посебно место у животу човека, посебно сељака. Њен необичан облик, илустартиван изглед, начин кретања, станиште, време појављивања и то што су неке врсте отровне, а неке не, условиле су да она буде тајанствена и мистична појава за човека. Све то је условило настанак различитих веровања, од обичних празноверица до мита. Зато је змија присутна у религијама и митологијама многих народа. Неки је сматрају као хтонску животињу, неки као инкарнацију духа предака, оличење мудрости.
По предању змија је демонске природе, може имати и позитивну и негативну улогу у животу човека. Змај представља васкрсли облик змије. Змија постаје змај након 300 (или колико је предање одредило) година. То је њен виши стадијум. (Текст приказа који ће бити објављен у Зборнику) НАРОДНА ЛЕКСИКА О ЗМИЈАМА (Недељко Богдановић: Змијски речник југоисточне Србије, Српски дијалектолошки зборник LIV, Београд 2007) Змијски речник југоисточне Србије спада у тематске речнике јер је у њему обрађена грађа која се тиче змије и народног искуства у вези са змијама. Аутор је проф. др Недељко Богдановић. Речник садржи Увод (стр. 5-7), Скраћенице (7-8), Речник (8-19), Напомене (19-20), Напомене о језику (20-21), Прилоге (21). У оквиру дела насловљеног Прилози налазе се следећи садржаји: Именослов (21), а у оквиру Именослова налазе се Топоними и зооними (21), Пословице и изреке (22), Клетве (23), Загонетке (23), Одломци из народних песама (24), Разно (сујеверице, знања и остало) на 25.страни. Следе Извори на 26.страни, Литература (26) и Резюме на 27.страни. У Уводу аутор дефинише свој речник као тематски. Простор на коме је истраживано обухваћен је призренско-тимочким говорним типом. У наставку аутор каже да змија има посебно место у животу човека, посебно сељака. Њен необичан облик, илустартиван изглед, начин кретања, станиште, време појављивања и то што су неке врсте отровне, а неке не, условиле су да она буде тајанствена и мистична појава за човека.
Све то је условило настанак различитих веровања, од обичних празноверица до мита. Зато је змија присутна у религијама и митологијама многих народа. Неки је сматрају као хтонску животињу, неки као инкарнацију духа предака, оличење мудрости. Језички развој основног облика *zmьjь створио је паралелу zmьjь > змај > змьја > змија. Једно је стварно (змија), конкретно, земно, присутно у људском животу; друго нестварно, митско (змај) са улогом најчешће у сређивању небеских прилика за рачун човека. По предању змија је демонске природе, може имати и позитивну и негативну улогу у животу човека. Змај представља васкрсли облик змије. Змија постаје змај након 300 (или колико је предање одредило) година. То је њен виши стадијум. Змија се може јавити на предметима људске израде, као декоративни елемент, украс.
Може се наћи на преслицама, сукњама, ћилимима, пастирским штаповима, первазима кућних отвора; на наруквицама, прстењу, посудама за пиће, гуслама. Све то дало је могућност за настанак лексике која треба да изрази сложен однос човека и змије. Тако су настале речи од мила, омразе, страха. На тај начин настали су хипокористици, пејоративи, аугментативи, тајна имена, уопштени називи. Речник садржи грађу која се могла сакупити или позајмити од других аутора. За настајање Речника пресудну улогу имају радови др Момчила Златановића (околина Врања) и Драгољуба Златковића (околина Пирота). Поред речника са објашњењима, спис садржи прегршт паремије, фразема и других „у обичај узетих речи” које се тичу змија, ради употпуњавања слике о односу човек-змија. Лексика се може поделити у три групе: Прву групу чине речи којима се именују врсте змија, њихов изглед, делови тела, облик, кретање, понашање у сусрету с човеком, гласање, отровност. У другу групу долазе речи из веровања и сујеверица о змијама. Трећу групу чини фигуративна употреба ове лексике (особина змије се преноси на човека). Разговор о змији у народу се избегава. У неким срединама има карактер табуа, избегава се препричавање снова, спомињање пред децом. Веровања о змији су богата, стара и сложена. Прво осећање код саговорника које испољи је страх.
Симболичку улогу змија остварује у бројним народним песмама. Следи део у коме су набројане и објашњене скраћенице. Речник је организован преко азбучника и одговарајућих тумачења. Све речи су акцентоване (наравно, у питању је експираторни акценат) и сва објашњења имају циљ да нам употпуне слику и ближе објасне однос човек-змија (нпр.: аждаја ж назив за змију или змаја.; змијурина ж аугм. од змија; кошуљица ж, змијска кошуља; тетка ж фиг. Змија; шумарка ж змија која живи у шуми). Напомене садрже списак речи са објашњењима, такође у функцији бољег разумевања појма змије (нпр.: грешна – грешном се сматра и змија која је ујела човека, па уколико је нико не убије, не може да се врати у друштво, јер је остале змија не примају; пртка – чест фигуративни назив за срдиту жену (обично шиљаста носа), која воли „да се прчи“, срди). У делу Напомене о језику наводе се појединости које нису строго везане за дијалекатски тип: постојање полугласника (бьцне, жьало, пьска, ська), упрошћавање сугласничких група пт->т (тичара), -ст>с (крс), -зд>з (гроз), асимилације а/е: змеј; -иј>-и: змиче; s у: sвечарка. Познати су и ликови: смок, отрув и сл. Акценат је експираторни на целом простору. Одступања се могу јавити у месту на коме се налази акценат. Карактеристично је да се јавља вокално л и измена к у вези са вокалима предњег реда и палаталним сугласницима ј, љ: змијсћи, сојћа, чуљћа. У оквиру Прилога налазе се топоними и зооними. Основе змија, змај, гуја највише места нашле су у топонимији и зоонимији. Може се препознати веза тла и змије, и змије и биљке и сл.. Од основе змија/змај, гуја у југоисточној Србији забележени су примери: Змајевац, Змијанац, Змијевачка река, Змијина чука, итд. На територији Црне Горе од основе змај и змија забележени су бројни топоними: Змајева пећина, Змијача, Змијањи пут, Змињи крш, Змињске, итд. Уочава се обиље назива биља са основом змај-змија-гуја: змајева крв, змијино лисје, змијинско млијеко, змијски кукуруз, зминска травчица, змински чешњак, итд. Следе пословице и изреке (изворе види у издању које приказујемо), нпр.: „Кога су змије апале, он се плаши и оди-гуштери”; „Љута како змија”; „Девојка треба да чува тајне како змија ноге”; „Студен ко змија”. Клетве: „Да ти змија очи изврти”; „Змија те за срце изела”; „Змије ти очи попиле”. Загонетке: „Шарена товашка низ дел се везува”; „Ке ме срете кемерица, ке ме теше кемероше, ке си , боже, те поможе, те и ја њу кемероса“ (змија). Аутор наводи одломке из народних песама из збирке Лирске народне песме из Тимочке Крајине Љубише Рајковића, Ој, леле, Стара планино. У делу Разно (знања, сујеверице и остало) наводе се бројни примери: „Кој види на змију нође, че умре”; „Змије не воле здравац.
Куде он расте, њи нема“. Следе Извори одакле је узета грађа и списак коришћене литературе. На крају је Резиме на руском језику. На основу речника, топонима и зоонима, пословица и изрека, загонетки, веровања, сујеверија, народних песама може се закључити да змија заузима веома важно место међу гмазовима и уопште животу сељака. Самим тим, Речник у целини попуњава слику о широком значају змије у свакодневном животу југоисточне Србије и у српском језику уопште. Александра Недељковић
