Бањица, извор и котлови

Бањица представља омању групу термално-минералних извора. Они избијају у проширењу, на висини од око 320 m. Главни извор Бањице избија уз саму леву обалу реке, у овалном басену дугом 15 m и широком 6 m. Са дна басена из ретке масе, клобуча вода на десетак места, ослобађајући под притиском јувенилне гасове. Клобучање се јавља у ритмичким интервалима на сваких 2-5 минута. Промене у ритмичком ослобађању гасова под притиском одговарају мањем или већем дотоку дубинских вода. Смештена у бањичкопалилулском проширењу, Бањица је још у периоду између I и II века важила са својом топлом минералном водом за омиљено излетиште и лечилиште, а на њеном простору пронађен је и почасни натпис на блоку од кречњака посвећен неком од царева с почетка III века, али за који данас није познато где се налази.

На месту где се река Белица, која кроз високе стене прави мали кањон и прелепе „котлове“, улива у Сврљишки Тимок, направљена је мала брана, па се мештани, али и бројни гости из Сврљига и околине, и данас ту купају. То место су старији називали и „Антин вир“, док се цео потез од ушћа воде из врела и Белице у Тимок данас зове Бањица. Од Римљана који су, да би бранили ову античку бању и оближње село Варош, на остацима ранијег трачког, подигли утврђење-град на неприступачним литицима, Бањица свој најзначајнији период доживљава за време владавине Турака. У књизи „Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку“, аутори наводе да је познато бањско лечилиште посведочено поменом „Исфрлик Бенаси“ (Сврљишка Бања) 1565. године. Тада се бањско седиште развило са јужне стране утврђења, где је, наводе аутори, уједно био и прелаз преко Тимока. Временом долази до деминерализације воде, па се бањске активности премештају на простору Сокобање, почетком XVIII века. (Петровић С., et al, 2012.)

Кањон реке Белице коју чине 3 мање притоке представља праву оазу међу дивљим стенама на којима лежи древни Сврљиг-град. Кроз високе стене ова река усеца мали, али импресиван кањон дуг свега око 50 метара, који чине специфични котлови, односно облици који су настали задржавањем и вртложним кретањем воде. Кроз овај кањон најбоље је проћи у време вишег водостаја, с пролећа и јесени, када је у том тренутку сам кањон поседује кристално чисту воду у којој се посетиоци жељни авантуре купају и користе је за пиће. Овај специфични кањон са реком Белицом чини низ од 16 еворсионих лонаца, од којих је један дубок чак 4 метра, а широк око 10 метара. Кањон је своју чистоћу и лепоту задржао пре свега захваљујући својој неприступачности. Изузетно је атракативан за авантуристе.

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin