Промоција књиге „Библиотека храма Преподобне матере Параскеве“

“ У селу Извору (источна Србија), у цркви Свете Петке, 1866. године пронађени су остаци једног српског средњовековног списа из 1279. године. Пажња науке за тај храм везана је за ту чињеницу, те је утврђено да храм има и своју приручну библотеку са богослужбеним књигама. Библиотека је настајала током XIX века, понајвише настојањем свештеника Филипа Недељковића, који је заслужан и за проналажење Сврљишких одломака јеванђеља.

Поводом публиковања Одломака (1998) настала је и идеја да се оствари увид у ту библиотеку и сачини њен попис.

Ова књига садржи тај попис, делимичан опис постојећих књига, и више осврта на околности у којима је храм (иначе подигну 1866. на месту старије цркве) функционисао, као и на улогу самог Филипа Недељковића у томе.

Књига је рађена као прилог црквеној и културној историји сврљишког краја (источна Србија).

Црквени живот на подручју Сврљига несумњиво има богату историју, која нама данас није потпуно позната ни по времену настанка и трајања, ни по постојању сакралних објеката (време градње, облик, архитектоника, ликовни изглед, трајање, функција),  ни по црквеној организацији (надлежност, хијерархија), ни по људима који су у тој организацији деловали.

Али није ни потпуно непозната. Постоји та организација данас, с непрекинутим, иако поти-скиваним, деловањем у обредима, у култури и просвети народа. Постоје храмови (Пирковац, Лалинац, Грбавче, Нишевац, Сврљиг, Драјинац, Извор, Црнољевица, Манојлица, Гулијан), иако ни у вези с њима (у већини случајева) нема много података, нарочито из даље прошлости.

Постоје остаци цркава и црквишта, углавном руинирани, и непроучени (Белоиње, Бурдимо, Драји-нац, Луково, Околиште, Периш, Рибаре –Ђуринац, Тијовац).

Постоје топоними који сведоче о некој реално-сти на карти овога подручја, и у језику овога краја.

Постоје и мање или више релевантни радови истраживача, који су ретко када потпуни, али који дају основа за даља проучавања.

Самих проучавања, међутим, као да нема, а кад их и има, онда су с много недовољности (непотпуна хронологија, парцијалност увида,  недостатак потврда,  мањкавост документације…).

Ипак, до данашњих дана не престаје интерес науке за питања црквеног живота ове регије у којој српски народ живи више од хиљаду година, исповедајући православно хришћанство.

Наша настојања за упознавање прошлости црквеног живота сврљишког краја само су један поглед, кроз тек одшкринута врата једнога храма, који има посебно место у тој историји. Наиме, сваки храм, да не говоримо  о црквама већег значаја, био је уређена институција, а у томе реду и библиотека је имала своје место. За један храм наше средине, Цркву Свете Параскеве у селу Извору, везује се постојање и налаз најстаријег сачуваног писаног споменика овог дела Србије (Сврљишки одломци јеванђеља из 1279. године). Тај споменик, међутим, није био усамљен, а  остаци књижног фонда из времена налажења његовог (друга половина XIX века) још су ,,на лицу места” и велики је изазов да се у њих завири. Ми томе изазову нисмо одолели, а у томе смо имали и несебичну помоћ црквених власти, и црквених службеника. Захваљујући њима, сачинили смо овај спис, који може бити подстицајан за будуће младе истраживаче, и за саму не само црквену, но и културну уопште, историју Сврљига.

Благодарни смо ондашњем Владики нишком господину Иринеју, данас његовој светости патријарху српском, ректору Универзитета у Нишу др Радосаву Бубњу, те свештеницима Драгиши Јовановићу и Зорану Судимцу, на подршци. На помоћи нам је био и послужитељ храма.

Само публиковање дугујемо Скупштини општине Сврљиг и донаторима које с поносом и захвалношћу наводимо на крају књиге“. ( Реч аутора у уводу и резимеу књиге)

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin