Timacum Maius

Прва станица на римском путу од Ниша према Дунаву, који је  повезивао јадранску обалу и Подунавље je Timacum Maius.  Налазиште овог античког града је смештено у плодној и равној долини Тимока у селу Нишевцу, на потесу између обе обале реке Калнице и леве обале Тимока.

Потиче из периода друге половине I и почетка II века, а трајао је до V века н. е.

Сам локалитет налази се на потесу између реке Калнице и леве обале Сврљишког Тимока, али и на његовој десној обали на простору званом „Селиште“. Налазиште је смештено у плодној и равној долини Тимока надморске висине између 350 и 360 m, а са свих страна заклоњен је брдима висине преко 420 m. Долазећи путем из модерног Сврљига, први видљив објекат регистрован је са леве стране, у источном подножју брда Гравиште на потесу званом „Базилика“. Реч је о већој грађевини зиданој од камена и опеке римског формата.Горепоменуте терме се налазе на левој обали Тимока, преко пута брда Малушница, са десне стране данашњег пута Сврљиг – Нишевац који пресеца локалитет. Приликом рекогносцирања јужно од Малушнице, на потесима Беловина и Селиште, регистровани су такође уломци античке керамике и неколико нумизматичких налаза који се могу определити у период 3. и 4. века. Из Нишевца такође потиче, потиче и жртвеник посвечен Јупитеру датован у периоду почетка 3. века по Христу, а вероватно је откривен у самом римском насељу или у његовој непосредној околини. Са леве обале Тимока и обала Калнице потичу бројни налази разнородних покретних археолошких предмета, а на основу римског новца може се рећи да је овај део насеља формиран још од првог века после Христа и да показује непрекидни континуитет до 4. века наше ере.
Првобитно насеље вероватно је настало на левој тераси Тимока, док се током 3. и 4. века проширило и на његову десну обалу.
Током истраживања 2008. године откривен је по многим особинама јединствен римски објекат – део веће грађевине, за сада са две просторије која је поседовала хипокаустни систем загревања подова и зидова. Констатовано је укупно 26 сачуваних, керамичких тубула – цеви кружног пресека испуњених каменим облуцима.
На основу нумизмтичних налаза који указују на време Трајана и Антонија Пија објекат је могао настати у првој половини 2. века после Христа и био је у употреби све до готских најезди крајем 4. века. У прилог наведеном датовању иду и подаци да су слични објекти, са оваквим посебним системом хипокауста, широм Римског царства Настајали у периоду 150. до 250. године после Христа. С обзиром на то да је римски пут Lissus – Naissus – Ratiaria настао у време римских освајања које се везује за 1. век после Христа, чини се разумним да се римско насеље, развило одмах након консолидације лимеса у временима непосредно после изградње саобраћајнице али у уској вези са њом . На Дунавском лимесу, као сто је то случај са објектом непознате намене у Караташу (Diana), срећу се слични елементи хипокауста као што је наш случај.
Имајући у виду чињенице да је на локалитету откривен пример луксузне римске грађевине са зидним грејањем, јасни трагови урбанизације, као и површински остаци римске провинције на простору већем од 5 ha, слободни смо претпоставити да се на овом простору налазило веће римско насеље са значајним објектима. (Владимир П. Петровић et al, 2012)

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin