Завршена археолошка истраживања

Ископавањима од 15. септембра до 6. октобра 2013. године настављен је рад на откривању римских терми започет прошлогодишњом акцијом, у организацији Балканолошког института САНУ, Завичајног музеја у саставу Центра за туризам, културу и спорт из Сврљига и уз помоћ Универзитета из Бордоа, Француска.

Стручну екипу су и овог пута предводили археолози Владимир Петровић и Војислав Филиповић са руководиоцем Завичајног музеја Сврљиг Славишом Миливојевићем и студентима археологије, међу којима су била и три докторанда из Француске.

Ово римско купатило већих, до сада још неутврђних коначних димензија, са до сада откривена два базена и две просторије са системом хипокаустног грејања, говори о величини и значају локалитета, о планској градњи објеката на њему и о хигијенским и урбаним потребама његових становника.

Пошто је претходним ископавањем утврђено да су оба базена оштећена према североистоку радом механизације током ископа канала за наводњавање и мелиорационим радовима на простору локалитета, ове године је проширена сонда ка југозападу на површини од 80 m2, ради добијања нових података о размештају просторија унутар терми. Истовремено је испитано и пружање пресечених темеља овог објекта према североистоку.

Из овог проширеног дела сонде VIII добијен је велики број различитог покретног материјала. То су пре свега бројни уломци керамичког посуђа, а међу њима неки луксузне израде, примерак печатне керамике са представом птице, уломци стаклених посуда, 19 примерака римског новца из периода од I до IV века, (сл. 1), четири бронзане фибуле, медицинска спатула, бронзана игла… Од пронађених новчића најстарији је Ас Клаудија из периода 41 – 42. године са Минервом на реверсу, затим денар суберат Септимија Севера из 194. године, док је највише бронзаних кованица из IV века. У свих осам откопних слојева пронађено је мноштво праисторијског покретног материјала, кремених ножића – силекса, керамике и једна глачана камена калупаста секира. То још једна потврда чињенице, да је овај локалитет вишеслојни, да је антички слој на слоју из гвозденог доба, на који се наслања археолошки богат неолитски слој, мада се још увек не може говорити о директном континуитету живљења на овом простору. Ископ је вршен до осмог и археолошки стерилног откопног слоја. Проширени део сонде је показао да се остале просторије терми нису пружале у овом правцу, и зато је према истоку у правцу сада доказаног спољашњег зида постављена ров-сонда у дужини од 10m, којом су у том правцу потврђени темељи вероватно неких просторија терми, и у овом правцу је потребно наставити ископавање следеће године. Димензије плићег базена са хладном водом, фригидариум-а су приближно одређене према североистоку ископом пробног рова, који је показао да се базен није ширио преко садашњег канала.

Унутрашњост две просторије са хипокаустом је очишћена од шута до поднице на којој су постављени тубули и хипокаустне опеке. Поново су регистровани керамички тубули кружног пресека уграђени у зидну масу, повезани са хипокаустним системом подног грејања, тј. са хипокаустном шупљином, али и уломци масивних керамичких тубула четвртастог пресека испуњених облуцима, од којих је један остао неоштећен. Занимљив и до сада незабележен је податак, да је подница хипокаустне шупљине сва обложена речним облуцима, који леже на слоју добро сабијене жуте иловаче (сл. 2). Ови облуци су вероватно имали улогу чврсте подлоге за хипокаустне стубове, али и улогу акумулатора топлоте, која се овим могла дуже сачувати и зрачити када престане грејање. Ове по многим особинама јединствене терме у Србији, када читаво римско купатило буде истражено треба  конзервирати и припремити за коришћење у туристичке и научне сврхе.

Пошто су сва претходна ископавања дала мноштво покретног праисторијског материјала, уз пронађени стамбени објекат за који се показало да је неолитски и да представља рушевински слој винчанске куће, локалитет је постао интертесантан и за археологе праисторичаре. Зато је проширена сонда II са ископавања 2009. године ка југу на површини од 20m2. Поред античког материјала, у овој сонди је пронађен велики број уломака праисторијске керамике, од којих се већина може делимично или потпуно реконструисати. Поред ње пронађено је мноштво силекса, делова глачаног каменог оруђа, камених жрвњева, алатки oд глачаних костију (сл. 3), али и три фрагментована керамичка жртвеника (сл. 4). Налаз је потврдио да се ради о винчанском локалитету и да је велики потенцијал за проучавање неолита овог дела Србије.

Пронађени покретни археолошки материјал ће својом разноликошћу, после обраде и конзервације знатно обогатити архелошку збирку Завичајног музеја Сврљига.

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin