Изложба фотографија Радета Милисављевића

поводом 100 година од његовог рођења

Шездесетих година прошлога века Раде Милисав­љевић је почео са фотографским истраживањем позо­ришта. Рашчлањујући креативно од документарног, из­гра­ђивао је свој оригинални уметнички израз.

Шездесетих година прошлога века Раде Милисав­љевић је почео са фотографским истраживањем позо­ришта.

Рашчлањујући креативно од документарног, из­гра­ђивао је свој оригинални уметнички израз.

Значајан део његовог стваралаштва везан је за пејзаж, али и за портрет. Мотиве за своје уметничко остварење узимао је из свог родног краја.

Његов фотографско-уметнички рад карактерише непрекидно трагање за архетипским сло­јевима властитог и колективног несвесног, за сећа­њима која је могао доживети врло рано у свом зави­чај­ном амбијенту.

Дубоко доживљен и дуго у себи ношен мотив сахране, ухваћен у моменту засићености, изнед­рио је једну од најуспелијих фотографија Радета Мили­сав­ље­вића: Погреб у Источној Србији. У његовим сли­кама осећа се специфична унутрашња драматика која прово­цира мир.

Карактеристика његовог угла гледања је пос­матрање света из унутрашње концепције виђеног у при­зору, али посредованог архетипским регулативним прин­ципима, којих уметник и не мора бити свестан, али се оно осећа као нешто константно и свеприсутно у сликама.

Портретишући људе настојао је да прикаже унутрашњу везу са простором, али се срећемо и са ликовима чија мирна лица дубоко сакривају прожив­љена психолошка стања.

Укључивши су у пројекат Културна историја Сврљига Милисављевић је остварио драгоцену фото документацију. Један део тог матери­јала публико­ван је у рубрици Хроника у Етно-културо­лошким збор­ницима.

Фото илустрацијама оплеменио је прве томове Културне историје Сврљига, свеске Кул­турне историје, монографију Витомира Ђорђевића Варош: Сврљиг-град и Подграђе и др. Његове уметни­чке фотографије налазе се широм бивше Југославије, у Музеју савремене уметности у Београду, али и у Фран­цуском музеју фотографије у Паризу и у збирци Пла­нера међународне седмице фотографије у Пловдиву. Скупштина Удру­жења ликовних уметника примењених уметности и ди­зај­нера Србије доделила му је 2002. године Награду за животно дело за стваралаштво и допринос развоју примењених уметности и дизајна. Наклоњен различитим видовима уметности, овај зави­чајни аутор је настојао да се искаже и књижевно. Јав­љао се у периодици и заједничким књигама и зборни­цима. Објавио је књигу поезије Празна небеса.

Раде Милисављевић (1920–2011)

Раде Милисављевић, рођен је 1920. године у селу Варош код Сврљига. Бавио се умет­ничком фотографијом, публицистиком, поезијом и кул­турно-просветним радом од 1935. године. Од 1939. године пише публицистику, поезију и прозу. Након завршене Управне школе, новинарством се бавио у новосадском студентском листу Индекс. Покренуо је и уређивао Колектив, лист СДК Београда. Радио је у редакцијама Јупанораме и Борског колектива као нови­нар и фоторепортер. Био је новинар сарадник Поли­тике, Борбе, НИН-а, Панчевца, Књижевне речи и др. За фотографију се заинтересовао још као младић. Технику и технологију фотографије проучавао је самостално, а ликовну културу стицао у Ликовној групи Дома ЈНА у Београду коју је водио професор Ђорђе Илић. Обавио је низ студијских путовања ради упознавања изворишта цивилизација. Приредио је 26 самосталних и преко 480 групних изложби фотографија у земљи и инос­транству, на којима је добио 84 награде. Награду за животно дело добио је на годишњој скупштини Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије 2002.

Уметничке фотографије Радета Милисављевића налазе се широм бивше Југославије, у Музеју савремене уметности у Београду, Француском музеју фотографије у Паризу и у збирци Планера међународне седмице фотографије у Пловдиву. Био је члан УЛУПУДС-а. 

Објавио је и књиге Људи и пејзажи (1983) и Предели од Јадрана до Тибета (1988) и књигу поезије Празна Небеса (2004). Умро је у Београду 2011. године.

ПОЕТСКО НЕБО

Моје вериге од
дугиних свлакова
Злата Коцић

На Поетском небу

Палим звезду Даницу

Да разгони остатке

Исконске тмасти мрака

А Орион у оријашкој борби

Сузбијања шућмурастих таласа

Савремених боготражитеља

Што сивим цирусима

Муте поетско плаветнило

Замрачују људске хоризонте

2002.

Богданица

РАВИЈОЈЛЕ

Многе су се виле састануле
Окренуле коло наоколо
Предводила вила равијојла

Из Српске митологије

У песмама и сликама

Вију се равијојле

Босоноге лепршају

У белим веловима.

На сврљишким пропланцима

У глувим ноћима

Неки виђаху виле

У дугачким, белим

Пртеним кошуљама

И сврљушким опанцима

2. октобар 1994.

Варош

(Из књиге Празна небеса)

Библ.

Људи и пејзажи, Салон фотографије, Београд, 1983.

Предели од Јадрана до Тибета, Салон фотографије, Београд, 1988.

Празна небеса (песме), Р. Милисављевић, Београд, 2004.

Фотографије заступљене у каталозима:

Прилепски импресии (фотогр. са Б. Дебељановић), Цен­тар за савремена ликовна уметност, Прилеп, 1983.

Стеван Боднаров (ретроспективна изложба слика и скулптура 1925–1986), Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд, 1986.

Двадесет година од рођења Доситеја Обрадовића, Жисел, Омољица, 1990.

Фотографије које волим (29. самостална изложба) УЛУПУДС, Београд, 2005.

Раде Милисављевић (фотогр. 1950–2009), Музеј приме­њене уметности, Београд, 2009.

Фотографије заступљене у књигама:

Братислав Костић, Ново гробље у Београду, ЈКП Погре­бне услуге, Београд, 1999.

Сретен Петровић, Српска митологија. Књ. 2,3,4,5, Про­света, Ниш, 2000.

Витомир Ђорђевић, Варош: Сврљиг-град и Подграђе, Етно-културолошка радионица, Сврљиг, 2005.

Виолета Вучетић, Без воље Божје ништа не бива, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2006.

Повратак на насловну страну: