O Библиотеци и развоју библиотечке делатности у Сврљигу
Историја првих библиотека у Сврљишком крају везује се за црквени живот на овом подручју, који до данас није потпуно познат.
Поуздано се зна да је у 13. веку постојала плодна преписивачка делатност и појава Константина Чатца, званог Војсил Граматик, преписивача Сврљишких одломака јеванђеља, најстаријег датираног документа овог дела Србије. Пронашао га је свештеник Филип Недељковић приликом обнављања црквице св. Параскеве у Извору крај Сврљига. Пронађено је 11 пергаментних листова старог јеванђеља са записом из 1279. године, тако да се ове навршава тачно 740. година од писања Сврљишких одломака јеванђеља. Одломци јеванђеља предати су у руке академику и књижевнику Милану Ђ. Милићевићу, који их је 1866. годне предао научној јавности на увид. Црква св. Параскеве у Извору имала је богату библиотеку црквених књига, која не само да је била важна за егзистенцију цркве, образовање црквеног кадра, већ и за културну историју, за васпитање и образовање младих људи. Настала је током 19. века, а већину књига ове библиотеке прибавио је сам свештеник Недељковић (попис ових црквених публикација начинили су Недељко Богдановић, Милан Ђорђевић, Ана Богдановић, и Б. Митић – дато у књизи Библиотека храма преподобне матере Параскеве коју су сачинили Недељко Богдановић, Милан Ђорђевић и Ана Богдановић). У то време у Србији рађају се Читалишта која су имала важну улогу у периоду културног препорода, просвећивању народа, очувању народног језика и културне баштине.
Грађанска књижница и читаоница у Сврљигу основана је 17. јуна 1935. године. Према правилима Министарства просвете из 1923. године била је потчињена том Министарству и почела је са 20 чланова, имала је председника, секретара и благајника. Након тога, при Женској занатској школи формирана је још једна читаоница. При Женској занатско школи, која је у Сврљигу основана 1934. године, такође је основана библиотека.
После рата, крајем новембра и почетком децембра 1944. Грађанска књижница и читаоница добија назив Народна читаоница. У свом Фонду припојила је 1850 књига из фонда читаонице Женске занатске школе. Под тим називом трајала је до 31.12. 1955. године.
До 30.09. 1955. године била је под покровитељаством Савета за просвету и културу среза Сврљишког.
- 04. 1958. формиран је Дом културе у чијем саставу почиње да ради библиотека под називом Народна библиотека Среза Нишког – Општине Сврљиг. За руководиоца библиотеке постављен је књижничар Живојин М. Михајловић, рођен 27. септембра 1929. године у Сврљигу, са положеним Стручним испитом (маја 1959. године) за звање књижничара струке библиотекарско-архивистичке бр. 15942 од 17 јануара 1949. године. Михајловић је успешно руководио библиотечком делатношћу, сачинивши при том алфабетски каталог, који на жалост није сачуван. Библиотека је имала истурено одељење у селу Лалинац са хонорарно плаћеним библиотекаром који је по струци био наставник. Чланарина није наплаћивана. Крајем прошлог века Народна библиотека је добила назив по знаменитој завичајној песникињи Гордани Тодоровић, рођеној у селу Драјинац.
До 2000. године библиотека је радила у оквиру Народног универзитета Сврљиг.
Библиотечку делатност као ораганизациона јединица Културног центра Сврљиг, библиотека је обављала од 2000. године.
Данас је саставни део Центра за туризам културу и спорт Сврљиг.
Народна библиотека је преживела јер је увек ишла у сусрет потребама и зато што је континуирано подстицала промене и културни напредак. Може се рећи да библиотека има три значајна сегмента своје делатности: образовање, информисање и индивидуални развој.
Образовање представља подршку формалном и неформалном образовању и то је основна функција библиотеке од најранијих дана. Захтев и потреба за образовањем увек су присутни, почев од основне писмености до високо специјализованог нивоа. Посебна пажња посвећује се најмлађим корисницима којима библиотека додељује бесплатне чланске карте, организује радионице, часове о традицији сврљишког краја; за кориснике ученичке популације организоване су школе писања; у сарадњи са другим установама и црквом у локалној самоуправи реализују се ликовни и литерарни конкурси и сличне активности едукативног карактера којима развија креативност корисника и мотивишу да читају и пишу. Акцијом бесплатног учлањивања првака и континуиране сарадње са вртићем и основном школом мотивишу се и уче најмлађи корисници библиотечких услуга да се уз књигу најбрже расте и сазрева. Са предшколцима су реализовани часови о значајним српским песницима за децу и књигама за њихов узраст. Резултат тог рада је и успех школараца на такмичењима на различитим нивоим, од општинских до републичких, али и рађање завичајних аутора млађих генерација (Маја Милошевић, Милица Миленковић, Сташа…)
Традиција је важна и релевантна компонента у изражавању сваке културе, чиме се сврстава у неизбежну предпоставку свеколиког развоја људског друштва и његове културе. С обзиром да је култура основни сегмент друштва који подразумева и традицију као њен примарни сегмент, библиотека је оформила Школу за очување традиције сврљишког краја, јер разумевање културе једног краја није могуће без схватања традиционалног. Први часови Школе за очување традиције сврљишког краја реализовани су у току Божићног фестивала: први под називом Божићни колач у сарадњи са учитељима и ученицима првог разреда основне школе, а други у средњој школи са суграђанином Миланом Ристићем, који се бави сакупљањем и реконструкцијом народне ношње.
Језик једне заједнице, њена писменост, религиозна схватања, уметност, народна предања стварају традицију једног ентитета. Зато библиотека посвећује пажњу и писању на дијалекту, истраживању прошлости, објављивању књига које су резултат истраживања. Из наслеђа прошлости лакше се крећемо ка садашњости и њеној креативности. Да је прошлост изузетно важна у животу једне заједнице говори нам и чињеница је и део наше културе једним делом „под земљом неголи над њом”, мислећи притом, да је прошлост човечанства изузетно важна у креирању садашњости. Зато се у библиотечкој издавачкој делатности даје важност публиковању књига која презентују нашу прошлост, народно стваралаштво, етнолошка и археолошка дела о чему говоре и публикације наших истакнутих завичајних, аутора: Недељко Богдановић, Сретен Петровић, Радослав и Љубинко Раденковић, Зоран Вучић, Ивица Тодоровић, Славиша Миливојевић, Војислав Филиповић и други.
Народна библиотека „Гордана Тодоровић“ је отвореног типа и фонд библиотеке је доступан свим корисницима те сами могу бирати публикације из научних области које су предмет њихових интересовања. Приређивањем тематских изложби корисници се информишу са значајним датумима наше историје, традиције, актуелним књигама и значајним темама из света науке и уметности, али и савременог живота. Путем Узајамног електронског каталога, путем друштвених мрежа кориснима су доступне информације о публикацијама које су доступне у Фонду.
Наша народна библиотека представљала је и увек ће представљати примарни извор информација за нашу локалну заједницу. Прибављање поузданих информација је од виталне важности за индивидуални развој једне личности, његов погледа на свет и креативни однос према друштвеној стварности. Развој информационих технологија иде у прилог овој битној финкцији библиотеке. Са едукативном, културолошком, информационом и истраживачком улогом, упућена на кориснике најразличитијих структура, независно од њиховог занимања и степена образовања, библиотека као установа културе и центар за циркулацију информација има за циљ задовољавање општих и специфичних културних потреба, потреба за општим и научним информацијама из свих области знања и уметности, као и неговање завичајне традиције и прикупљање друге нематеријалне грађе.
Данас, библиотека Гордана Тодоровић је пуноправна чланица Виртуелне библиотеке Србије (ВБС) у библиотечко-информационом систему са више од 3,039 милиона записа у узајамном каталогу. Корисник је програма COBISS и активно учествује у систему узајамне каталогизације креирањем записа у узајамну базу података, као и преузимањем библиографских записа из узајамног у локални електронски каталог. У локалној бази унето је преко 8500 записа. У библиотеци се одвија континуирани процес обраде публикација у библиотечко-информационом систему са узајамном каталогизацијом COBBIS/3. Виртуелна библиотека Србије или по званичном називу ВБС — Центар за узајамну каталогизацију Републике Србије, српска је државна интернетска база података која са једног места нуди неограничен и бесплатан приступ информацијама у више од 160 библиотека у Србији. ВБС Центар се налази у Београду.
Наша библиотека врши каталогизацију монографских публикација, а за своју каталогизацију користи систем COBISS/3. Програмска опрема COBISS омогућује преузимање записа из других библиографских база података у мрежи COBISS Net и других страних библиографских база (Оnline каталог Конгресне библиотеке, ISSN, WorldCat). Као и сви модерни системи за прављење база података, и Виртуелна библиотека дозвољава претрагу по више критеријума, језика, ћирилицом или латиницом.
Данас наша библиотека у свом фонду поседује преко 20.000 књига, преко 1000 библиотечких јединица некњижне грађе, и значајан број серијских публикација.
С обзиром да се основни задатак библиотекара од чувара књига трансформисао у процес развијања нових библиотечко-информационих служби и пружања услуга различитим категоријама корисника, као и предходних, тако и ове године наставило се са перманентним и стручним усавршавањем у сарадњи са Матичнм библиотеком Стеван Сремац у Нишу, Универзитетском библиотеком Светозар Марковић из Београда и Народном библиотеком Србије, која је наша национална библиотека. Стручно усавршавање библиотекара на семинарима, предавањима, курсевима и сл. активностима везаним за процес перманентног образовања успешно се реализује сваке године, како би се одговорило свим задацима и библиотечко-информационим потребама корисника у складу са развојем научних сазнања.
Својим изворним пореклом и садржајем Завичајни фонд библиотеке представља, попут других фондова, део националног фонда, његову природну заштиту и потенцијал за његову допуну; локални је информациони центар у области културе, основа за вишеслојна истраживања историјске прошлости и садашњости завичаја, отворен према свим корисницима, од школског узраста до истраживача. У циљу прикупљања целокупног стваралаштва и културног блага, библиотекари Завичајне збирке су од њеног оснивања имала преписку и контакте са ствараоцима који потичу или су стварали у нашој Општини и околини. Сакупљањем, сређивањем, обрадом, чувањем и популарисањем библиотечког материјала везаног за наш завичај, данас се бави један библиотекар који је и каталогизатор, реализује изложбе, набавку књига, организује рад са корисницима, ради и на пословима издавачке делатности, као и на сређивању целокупног библиотечког фонда.
Завичајна збирка библиотеке сведок је плодног раздобља историје српског народа и житеља сврљишког краја, али и похранилиште обиља података о материји и духу овог поднебља, о веровању, празноверицама, обичајима и обредима, моралу и језику, природи, историји, култури и другим битним сегментима друштвеног живота. Завичајни фонд је изложен у салону библиотеке, где се налази и читаонички простор. Доступан је корисницима и путем библиографије Завичајни фонд библиотеке у Сврљигу Зорице Бранковић Басарић. Библиографија обухвата попис дела и радова 65 завичајаца, чије публикације сачињавају Завичајни фонд библиотеке. Kорисницима и истраживачима је доступна и Библиографија часописа Бдење (2010-2016) коју је такође реализовала библиотекарка Зорица Бранковић Басарић.
Осим основних програмских циљева и рада на повећању броја књига и часописа, повећања броја читалаца, дигитализације, сарадње са сродним установама културе, Библиотека се бави и другим програмима, а то су културно-образовна делатност, издавачка делатност и организовање манифестације Дани Гордане Тодоровић.
Издавање публикација завичајаца, награђених аутора на књижевној смотри Дани Гордане Тодоровић, али и аутора чији се радови односе на истраживање културног наслеђа нашег краја је изузетно богата.
Издавачка активност у Сврљигу остварује се библиотеком Бдење која представља система пружања подршке даровитим ауторима из различитих области науке и уметности. Библиотека и едиције су обележене посебним ISSN и ISBN ознакама, али и у сарадњи са Етно-културолошком радионицом.
На тај начин обезбеђено је евидентирање серијских публикација и монографија у српском и међународном информационом систему. Издаваштвом се остварује:
- 1. стваралаштво у свим научним областима и дисциплинама,
- пружа помоћ и подршка талентованим научним ствараоцима у објављивању њихових првих научних дела,
- стварање фонда актуелних научних књига и часописа из књижевности, уметности и науке и
- подстиче креативност, уметничко стваралаштво и развија научна критичка мисао.
- године започиње издавање часописа Бдење и богатија издавачка делатност.
Часопис за књижевност, уметност и баштину Бдење најприродније је изнедрен из духовне и културне историје сврљишког краја који обухвата временски период од XIII века (Сврљишки одломци Јеванђеља, 1279) до данас и појаве значајних завичајних аутора које је овај крај подарио српској науци и књижевности. Први број часописа појавио се из штампе 1. децембра 2002. године:
Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Сврљиг, бр. 1, година 1, децембар 2002; ISSN 1451-3218. Уписан у регистар јавних гласила Министарства културе и медија Републике Србије под бројем 3416.
До броја 39 (2013) издавачи Бдења су Културни центар Сврљиг (касније Центар за туризам, културу и спорт Сврљиг) и Књижевни клуб Бранко Миљковић из Књажевца. Од броја 40, година XII, април – јун, 2014. до броја 60/61 часопис се појављује у издању Центра за туризам, културу и спорт Сврљиг. У периоду од 2010. до 2016. године мењао се састав уредништва. Имена чланова уредништва Бдења приказана су по улогама у уређивачком послу, бројевима часописа и годинама издавања.
Часопис излази три пута годишње.
Библиотека Гордана Тодоровић је својеврсни храм културе у којем се организују:
Књижевне вечери:
- више од 15. година поводом Дана жена у сарадњи са Градским синдикатом
- књижевно поподне најмлађих читалаца Читалића у салону библиотеке
- књижевне вечери посвећене стваралачој завичајаца
- књижевно вече на дијалекту у оквиру Ликовне колоније Арс Тимакум
- књижевно вече поводом књижевне манифестације Дани Гордане Тодоровић
- песничко дружење у родном селу (Драјинац) завичајне песникиње Гордане Тодоровић
- књижевно вече поводом Божићног фестивала
Остале културне манифестације и активност:
- час о значају дела и лика Светог Саве за предшколце
- представа основаца за прваке о значају књиге и читања за образовно-васпитни развој деце
- ликовне изложбе поводом Божића, Ускрса, Дана поезије, Дана дечје књиге, Дана вода, и других значајних датума
- изложбе књига, фотографија и слика удружења сликара
- у оквиру оформљене Школе за очување традиције и обичаја сврљишког краја:
а) час у цркви Св. Цар Константин и царица Јелена и просторијама цркве са првацима основне школе, на тему Божић и божићни обичаји.
б) час у средњој школи о Народној ношњи сврљишког краја са Ревијом народне ношње у оквиру Божићног фестивала.
6) Традиционални часови са предшколцима о значајним српским дечјим песницима, очувању животне средине и другим темама значајним за њихов узраст.
7) презентовање актуелних књига путем друштвених мрежа
- издавачка делатност
Зорица Бранковић Басарић