Оптицај новца

Међу првим предметима уписаним у улазну инвентарну књигу Завичајне музејске збирке Сврљиг је бронзани локални новац колоније Виминацијум, крупна бронза Филипа I. Тиме је и званично установљена Нумизматичка збирка на самом почетку рада Завичајне збирке 2001. године. Збирка се брзо увећавала, највише поклонима појединаца који су се одазвали на јавни позив за прикупљање и поклањање старина, откупом, а последњих неколико година и путем систематских археолошких ископавања. Количина и врста нађеног нумизматичког материјала говори о економској снази и богатству оних који су га користили и живели на овом простору, али и о значају урбаних средина у којима су живели.

Поред појединачних налаза новца, збирка садржи и три мања скупна налаза из римског периода, један са 14, други са 31 примерком, као и трећи и из XVI века од 93 примерка новца. Сви нумизматички примерци који се чувају у збирци јесу локални налази, са тачно записаним местом наласка и углавном су секундарно пронађени при обављању пољопривредних радова. Прикупљени новац сигурно је циркулисао на простору Сврљишке области и даје нам добру представу о оптицају новца у овоме делу Балканскога полуострва током више миленујума у различитим одлучујућим годинама уздизања и пропадања. Истовремено, он нам пружа одличну слику политичких, верских, културних и економских прилика током различитих историјских периода.

Немирна времена праћена страхом од предстојећих непријатељских најезди, освајањем и рушењем лимеса и градова имала су за последицу и појаву похрањивања остава новца, као и његовог губљења и затрпавања испод различитих историјских слојева. Пронађени новац је, поред других археолошких артефаката, сведок тих кризних времена с обзиром на то да је оптицај новца у непосредној вези са историјским збивањима и кретањем војски. Као гранично место на важном путу и географски занимљивом подручју, раскрсница трговачких путева и поприште војних сукоба, стари Сврљиг са својом околином доживљавао је бројна разарања и обнове. Сва ова рушења оставила су трага како у археолошком, тако и у нумизматичком материјалу. Иза војника и трговаца вековима је остајао новац. Сви који су држали град Сврљиг под својом влашћу, нападали га или само пролазили овим крајем, доносили су и остављали свој новац.

Највећи број налаза разумљиво потиче из околине села Нишевца, са античког локалитета Timacum Maius, Високог или Великог Тимока, односно Горњег Тимока, који је био административни центар читаве регије до неповратног страдања крајем IV столећа након великих готских провала. Случајно налажени предмети приликом обраде земље указивали су, а систематска археолошка ископавања и потврдила постојање богатог и већег римског насеља.

Велики број кованица пронађен на Сврљиг-граду и у његовом подграђу припада ширем временском периоду и говори о континуитету и сталном обнављању ове тврђаве.

Са превоја Грамада, важног стратешког места на повољном географском положају који је са севера штитио Нишку удолину, такође потиче знатан број кованица. На врху преседлине, која је вековима у различитим историјским временима била граница између Нишке и Сврљишке котлине почетком XIX постојао је и гранични карантински прелаз између Турске и Србије.

Са превоја Грамада, важног стратешког места на повољном географском положају који је са севера штитио Нишку удолину, такође потиче знатан број кованица. На врху преседлине, која је вековима у различитим историјским временима била граница између Нишке и Сврљишке котлине почетком XIX постојао је и гранични карантински прелаз између Турске и Србије.

Остали примерци новца нађени су на широј територији Сврљига и говоре о густој насељености ове области у континуитету, почев од најстаријих времена. Данас, после скоро десет година постојања, чиме се ова збирка може сврстати у ну- мизматичку збирку временски кратке традиције, она поседује преко 1000 кованица старога новца из различитих периода, почев од најстаријих времена до модерне нумизматике. Један део ове невелике, али за проучавање културне историје Сврљига значајне збирке публикован је у првом броју часописа за културу, уметност и баштину Бдење Културног центра Сврљиг, у тексту Осврт на античку и средњоевропску прошлост Сврљига кроз нумизматику, 2002. године, када је објављен и део колекције из приватних збирки којe потичу из ових крајева. Фотографије овде изабраних и приказаних кованица дају преглед најзначајнијих, боље очуваних и најрепрезентативнијих примерака који се чувају у нумизматичкој збирци.

С обзиром на то да је новац добар показатељ привредног и друштвеног развитка једне области, налази нумизматичког материјала са ове територије указују да су њени становници рано упознали његову употребну вредност, већ у IV веку пре Христа. Из овог и каснијег периода чести су налази македонског и грчког новца (у саставу збирке је само неколико примерака, већина се и даље налази у приватном власништву), а од II века пре Христа преовладава новац Аполоније и Дирахијона, који се налази уз појединачне налазе римских републиканских денара.

Овај новац могао је потицати из трговине, пљачке или као плата најамничке војске палеобалканских племена из ових крајева у грчким и македонским земљама. У време предримских освајања ових области познато је да је у широј долини Тимока живело племе Timachi. Прва историјски позната етничка групација са овог простора су Трибали, а по мишљењу Плинија Тимахи су били један огранак овог некад много моћнијег племена. Постоји податак да је Александар повео и трибалске одреде на поход у Азију, тада можда не као најамнике већ као савезнички контингент, али су тиме до новца могли доћи још крајем V и почетком IV века.

Циркулација новца на овим просторима почиње се пратити са појединачним наласцима грчког новца и новца грчких колонија па све до ослобођења од Турака, до 1833. године. Због широког временског распона збирке, ради бољих прегледа оптицаја новца по владарима и ковницама урађена је подела свих кованица на пет историјских периода: предримски период, римски период до IV века, рановизантијски и византијски период, средњи век и модерно доба.

Новац предримског периода налажен је углавном на локалитету Сврљиг-град и суседном тешко приступачном узвишењу Облик. Неколико бронзаних античких македонских кованица пронађено је и на локалитету Timacum Maius код села Нишевца.

Римски републикански денари налажени су у околини села Нишевца, на платоу око цркве Св. Илије, као и на локалитету Облик. Из овог периода у саставу збирке је и један грчки бронзани новчић, драхма Дирахијона и три легионарска динара Марка Антонија кованих у Египту. Велики број кованица из различитих година овог периода попуњава приватне збирке, није стручно обрађен и зато се сагледавање циркулације новца из овог времена реално може урадити тек са његовим будућим набавкама.

Већа циркулација новца у правом смислу на овој територији се везује за коначно римско освајање ових простора у I веку пре н.е, када је Римска република увелико овде присутна политички и економски. Римљани су са освајањима донели и развијен новчани систем, а са римском доминацијом њихов новац постаје основна валута. Новац долази са легијама које су углавном редовно исплаћиване. Завичајна збирка из овог периода поседује укупно 338 примерака новца од Августа 28. године пре Христа до Теодосија I 383. године, који потиче са 14 локалитета. Највише је примерака са локалитета Timacum Maius, затим са Сврљиг-града и са локалитета Грамада.

Нумизматички интересантан је локалитет Кулиште у селу Црнољевица, са кога долазе једина два скупна налаза новца касноантичког периода. За нумизматичку збирку маја 2005. године набављен је 31 комад ситне бронзе, која се условно може сврстати у скупни налаз. Новчићи су пронађени расути на површини од око 3 квадратна метра, са видљивим траговима горења, тако да су углавном тешко читљиви. Поред ових новчића налазачи – мештани из оближњег села нашли су и две гвоздене фибуле, гвоздени крст, више различитих сечива ножева и алата које су такође предали Завичајној музејској збирци. Новац је хронолошки сличан са претходно нађеним и откупљеним скупним налазом из 2002. године, на истом локалитету и месту, а који је такође горео. Чини се вероватним да је ово само део похрањене оставе, као и да су неки пронађени комади новца секундарно изгубљени на месту налаза. Већина примерака новца је АЕ 3 класе (фолиси редуковане тежине). Од оних који се могу прочитати највише је новца Валенса (21 комад) и Валентинијана (6). Нађени новац може се хронолошки разврстати од треће до осме деценије IV века, тачније од 335. до 378. године. Најстарији новац припада ковању типа URBS Roma, који се датује у период 330-335. године. Ови примерци као и новац Константина II са реверсном представом типа GLORIA EXERCITVS јавља се у овом налазу са каснијим издањима вероватно због сличности са номиналама АЕ 3 валентинијанског периода, коме припада већина осталог новца, из времена 367-375. године. Најмлађи новац из периода 378-383. године из времена је великих немира на централном Балкану, због честих готских напада и смрти Грацијана. Вероватно је током једног таквог упада уништена и ова кула осматрачница.

Најзаступљеније опредељене ковнице су Солун и Сисак, од централних западних ковниоца Рим и Тицинум, а од малоазијских Хераклеја и Антиохија, које су заступљене са знатно мањим бројем примерака. Исказан бројчани однос рас- поделе ковничког учешћа у овој збирци показује већ познату доминацију Сиска од централних ковница и Солуна од балканских, на подручју територије Мезије I. Приметно је учешће и промет локалних кованица из Виминацијума и Стобија, као и новац битинијске Никеје, али и локална ковања појединих малоазијских и црноморских ковница која су довде стизала трговином или са војском. По владарима, најзаступљенији су новци Констанција II, Константина I и Валенса, када долази и до хиперпродукције ситних бронзаних номинала.

Из рановизантијског периода који условно према нумизматичким наласцима, у Сврљишком крају можемо определити од Аркадија крајем IV века до ковања Латинских имитација 1261. године, збирка садржи 98 примерака кованица. Новац из периода V и VI века потиче углавном са обновљених утврђења Јустинијана, када је обновљен Ниш и око 40 утврђења у околини, са простора археолошких остатака тврђава у селима Грбавче, Гулијан и Лабуково. У целој групи овог новца доминантна је група Латинских имитација билон аспрон трахеја – мали модул, видно опсече- них, које се највише проналазе у подножју Сврљиг-града. Најзаступљеније ковнице су Константинопољ, затим Солун и Кизик. Приметно је потпуно одсуство новца из западних ковница, а особеност је и један примерак АЕ тетартерона који се не налази често у овим крајевима. По владарима највише примерака различитих номинала је Јустинијана I и Анастасија.

Гледајући скупно збирку, може се уочити криза у оптицају новца у овом крају, која се јавља у другој половини V века, тј. после хунских разарања. Почетком VI века, са обнављањем византијске власти почиње нова монетаризација на целом Илирику па и у овим крајевима. Јављају се појединачни налази Анастасија I, касније све бројнији Јустина I, да би били максимални за време Јустинијана I пратећи поменуту обнову многих утврђења. Евидентан је нови престанак дотока новца почетком VII века као последица вишеструких упада Хуна, Словена и Авара (612-615. године). Новац од VII до XI века је редак на овом простору, када је вероватно натура била главни облик размене. Тек почетком XI века долази до поновног успостављања монетарне политике и новчаног тржишта, па се појављују анонимни фолиси групе А2 који су у директној вези са поновним успостављањем византијске власти и на овим просторима. Присуство војске и повратак токова новца прати и појава анонимних фолиса групе B и С (1028-1050. године). До следећег наглог скока циркулације новца долази крајем XII века са бугарским и латинским ковањима билон трахеја. Ове кованице су доста бројне и у овом крају видно редуковане тежине и пречника у односу на уобичајене, услед накнадног инфлаторног опсецања. Појава девалвације новца карактеристика је овог периода, вероватно због веће потражње мањих номинала и његове опште несташице, као и несташице метала од којег су израђивање. Стални оптицај новца од XI до XIII века говори и о сталном присуству византијске војске на овом простору, и претпоставља се да ове редуковане кованице ипак припадају царским ковањима насталим у локалним ковницама, далеко од централних ковница, а не Другом бугарском царству. Из овог периода потиче и једна већа остава билон трахеја из села Попшице.

Као и на широј територији Србије и на овим просторима након пада Цариграда 1204. године приметан је недостатак византијског новца, који је овде често замењиван новцем Бугарске.

Из времена српског Сврљига позната су три појединачна налаза динара. Редак динар краља Драгутина пронађен је поред цркве Св. Илије у селу Нишевац, затим динар цара Душана на неистраженом локалитету Нерезина – Ливаде код села Жељева и редак динар деспота Ђурђа Бранковића у Сврљиг-граду. Чешћи су наласци бугарских грошева, највише као гробних прилога у некрополама око остатака четири цркве испод Сврљиг-града у Бањици. Поред новца Угарске, након турских освајања ових простора када је новац Турске био главно средство плаћања, често се јавља и користи и новац других европских држава, понајвише Дубровника, Венеције, Аустрије, Пољске и Француске. Већина кованица из Збирке овог периода јeдан је мали део веће оставе сребрног новца и накита из XVI и XVII века, пронађене у подграђу Сврљиг-града. Остава је садржала око 300 комада сребрног новца, од које су 93 различитих примерака набављена за Завичајну музејску збирку. Већи део овог новца је био перфориран и вероватно је имао улогу накита, тј. ниске.

Више од 400 година под влашћу Османлијског царства, подручјем Сврљишких планина кроз Сићевачку клисуру водио је Цариградски друм, главна саобраћај- ница којом су велики и богати трговачки каравани пре- носили робу са истока на запад и натраг. Са трговцима долазе хајдуци, потере, војници и сви они доносе свој новац, који је такође део наше бурне прошлости. Од турског новца најчешће су то наласци сребрних акчи (аспри), са којима су Турци и дошли на ове просторе, као и налази бакарних мангура. На акчама из састава збирке видљиво је драстично инфлаторно смањивање тежине од 1,32 g и пречника 20 mm до 0,3 g и 12 mm у време Селима I. Због немогућности читања арапског писма новац није опредељен по ковницама, мада је запажено да је једна акча из ковнице Ново Брдо. Најстарији примерци кованог турског новца у Збирци су бакарне кованице турског ратног новца – 1/2 аспре Бајазита II (1481–1512. године). Већина сребрног новца овог периода из збирке перфорирана је.

Од пољских кованица највише је сребрних грошева Сигисмунда III (1587– 1632. године), угарских грошева Фердинанда I (1564–1595. године) са реверсним натписом PATRONA HUNGARIH. Од 24 дубровачка динарића 5 је неперфорираних. Реверсна представа код 16 новчића је стојећи Исус Христос у звездастој мандорли, 6 стојећи у тачкастој и 2 седећи Исус Христос у тачкастој мандорли.

Представљена нумизматичка збирка поседује мањи број ретких примерака. У њој доминирају кованице које се чешће налазе и у окружењу.

Као посебност треба истаћи суберат са бистом Меркура на аверсу и Викторијом са венцом у руци на четворопрегу, на реверсу, са натписом A/INTOBAV (N и Т у лигатури). Оваква кованица из времена Римске републике није пронађена у референтним каталозима.

Иако малобројни, наласци новца из фонда Завичајне музејске збирке Сврљиг дају реалну слику његовог оптицаја кроз векове на овом простору. Ова би слика била много потпунија, да су сви познати наласци новца доспели до Завичајне музејске збирке. Наша будућа сазнања о кретању новца кроз Сврљишку област зависиће од налажења и објављивања како нових појединачних налаза, тако и остава новца, посебно са наставком плани- раних систематских археолошких ископавања.

Преузето из књиге: Сврљишка област у праисторији, антици и средњем веку,

Београд, 2012, Владимир П. Петровић, Војислав Филиповић и Славиша Миливојевић.