Стара тврђава Сврљиг-град, помињана у вези са остацима римскога пута, налази се на левој обали Тимока, на високој стени изнад ушћа речице Белице. Приступ је граду могућ једино из правца северозапада, уском стазом којом се долази до вештачки проширене пукотине у природној стени, одакле се и улази на плато утврђења.

Ка истоку, одсечена провалијом дубине око 100 m, налази се стена Облик са које такође потичу бројни налази покретног археолошког материјала, али и античке опеке. Са утврђења и простора подно њега потиче највећи део данашње колекције Завичајне музејске збирке Сврљиг. Археолошки материјал и нумизматички налази сведоче о дуготрајном и непрекинутом коришћењу овог простора, у периоду између VIII века пре Христа до XIX века.

Са утврђења потиче и вотивна мермерна плочица посвећена Хери Сонкетени (Ἣρα Σονκητηνή) опредељена у средину I века по Христу. Утврђење, засигурно, чини целину са античким насељем у Нишевцу са којим је било повезано поменутим путем.