Сврљиг-Бања под Турцима

Првих деценија 19. века, посебно око Хатишерифа, руског и турског нацрта врло се често помиње Сврљиг у синтагми ''Сврљиг-Бања''. Свакако, због Бањице код Нишевца, где је и био део градског становништва. Исти израз налазимо и у студији Мих. Гавриловића, посебно у Прилозима књиге о Милошу Обреновићу. Најпре, у првој књизи, у Прилогу IX утврђују се јужне границе Србије, од Босне до Дунава, и додаје: ''3. Границе ослањајући се на Букурестски трактат положите, од босанске стране реком Дрином… 12. преко села Суповца у реку Тополницу. 13. реком Тополницом у Копај-Кошару (!), 14. у село Грамаду, 15. реком Тимоком на Сврлиг-Бању, Гургусовац и даље до устију куда утиче Тимок у Дунав''. Затим, у тексту Наставленија депутација народној серпској сверху стоји, поред осталог, да ће будуће границе бити, под тачкама ''13. – Тополницом у Копај-Кошару. 14. – у село Грамаду. 15. – реком Тимоком на Сврлиг-Бању'' и даље. Име се понвља и у Прилогу на стр. 573, где се говори о границама кој треба поставити 1813. године. Каже се и које су то нове границе Србије: ''а) Краинскаго узда, что между Дунаем и Тимоком, б) Тимоксаго узда, заклочаошаго округи: Гургусовац и Сврлик-Бано…'' (стр. 573). Најзад, и у Прилогу Х под називом Руски пројект хами-шерифа за Србију предат Порти 1 маја 1930. године, налазимо исти израз Сврљиг-Бања

''4. Повраћеније 6 нахија. Нахије: Крајинска, Тимочка с Гургусовцем и Сврлик-Бањом, Параћинска с Ражњем и Алексинцем, Крушевачка, Старовлашка с Пазаром, и нахија Дринска, састављаше 1813 године части Сербије, биће јој повраћене тако да ће Србија у напредак ове границе имати'' (стр. 594). Како видимо, не само термин Сврљиг-Бања, већ се из нацрта види како је после Првог српског устанка са Портом било договорено да ових 6 нахија, заједно са Сврљигом, буде у саставу Кнежевине Србије.

Поменимо и то да се у Прилогу XVII: Хатишериф султански од првог дана месеца реџепа 1249 год. или м-ца нојембрија 1833 који испуњава права Сербије, предаје Сербији одтргнуте предјеле и поставновљава Данак утврђен, у наставку описују предели који улазе у састав Кнежевине Србије 1833, где већ фигурира термин Сврљиг, сада без Бање, што ће, углавном, остати и надаље, будући да је Бања код Нишевца изгубила свој ранији, термални значај.

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin