Загонетно име Сврљиг

Што се пак етимологије имена Сврљиг тиче, још увек нема прихватљивог тумачења. Наводим неколико занимљивих претпоставки. Константин Јиричек сматра да је име Сврљиг упадљиво несловенско име и значи на румунском бркицу (Гобио флувиатилис), "речну рибицу", па"изгледа да је та реч остатак из мрачког, из кога су позајмљена уопште тако многа имена животиња и биља у језицима Полуострва".

Према Милану А. Костићу, на румунском "Сврљиг" значи рибу "мрен" (=зврљуга).
"И данас се у Тимоку код Сврљига налази риба мрен". Фелике Каниц је мишљења да је "Isdril турски начин писања за 'Ждрелo', као што је Isladija – Слатина, Isnebol-Снепоље, Isferlik-Сврљиг".  Подсетимо се једног записа из XVI века Хаџи Калфе Челебије: "Esferlik (Исферлик – Сврљиг), кадилук близу Видина", поред кога је " Бања, обично позната под именом Esferlik Banjasi (Сврљишка Бања), кадилук".
Стојан Новаковић у коментару овога записа Челебије напомиње да у Пожаревачком уговору који је закључен јула 1718. године између Аустрије и Турске, као једна тачка уговора стоји реченица: "у границама Сврљишка Бања, према турском називању латински записане Isperlech-banea ", а у Годишњици Николе Чупића се додаје: "Када су Турци чули за пад Бање, напустили су сами и Sperlickае (ако не буде Сврљиг) и Књажевац''.
Занимљиво је да се Петар Скок није позабавио етимологијом термина "Сврљиг". Разлог није тај што је порсто заобишао овај крај. Да је ово друго по средини не би у свом обимном тротомном речнику обрадио име невеликог села Сврљига "Бучум"!
Дакле, добро је познавао овај крај, али за термин "Сврљиг", како изгледа није пронашао прихватљиво научно-језичко објашњење.
Најзад, могуће је и то да приређивачи његовог Рјечника нису били кадри да "до краја" кокретно презентују материјал овога угледног лингвисте.

Питању тумачења термина "Сврљиг" у новије време дао је свој прилог, лингвиста Александар Лома који сматра да је предложено тумачење имена Сврљиг од румунског zvirluga="јегуља" "неуверљиво" јер не постоје паралеле. И он подсећа на стари запис који смо горе навели, да је прво словенско помињање термина "Сврљиг" из 1019. године, у форми "Sfeligovos – без – r ! – на основу кога се може предложити словенска етимологија (уп. пољ. топним Swielugovo од ЛИ Swielug, обоје потврђено у XV в.: Nieckula 208) или извођења из имена Јустинијанове тврђаве у области Ремисијане Spelonka (лат. спелунца "пећина": под рушевинама сврљишког града доиста има велика пећина)". И у другом свом раду Лома покреће исто питање, проширујући сада аргументацију. Одбацујући познату Јиричекову тезу да уне звирлуга представља "врсту рибе: риба Гобио" Лома додаје да то тумачење треба одбацити једноставног разлога што се једно "утврђење" тешко може означити именом једне рибе? најзад, он сматра да "румунска реч није реликт из трачкога, како Јиричек мисли, већ је словенска". И речи "врљуга" и "врљугати" означавају: кретати се тамо-амо. "Битно је, међутим, то што име, које су у његовом облику среће од краја XII века (град Сврљлигљ, Pamtky), у његовом првом помињању иy 1019. не садржи никакво – p -, па наводи даљње његове еквивалентне у словенској топонимији: пољски Swielugovo (XV век) као лично име Swielug.

Ломи је, такође, блиска претпоставка, коју су и наши археолози прихватили, да је град Сврљиг био један од важних градова у доба Јустинијана, дакле,с почетком VI века "Уосталом Сврљиг се убраја у најстарија и најважнија утврђења у ширем окружењу, што је близу претпоставке, да се налазио на усамљеном месту као један од бројних кастела, које је Јустинијан подигао или порушене утврдио на подручју почев од градова Naissus, Remesian и Аquае". Једном речи, још није сасвим задовољавајуће искристалисано тумачење етимологије термина " Сврљиг".

Подели са пријатељима

Документација

Часопис БДЕЊЕ

Туристичка карта

Општине Сврљиг