Локална организација и развој вароши
Непосредно пре проглашења села Дервен за варошицу 1904. године, у коме се од 1971. налази и седиште Среза Сврљишког, срез сврљишки је према попису из 1885. имао 23.284 становника са 3.192 домаћинства. За двадесет година, од 1836. године када је имао 16.824, срез се повећао близу 7.000 становника. Крајем XIX века на челу среског начелства налазио се Мирко Ђунић, док је срески економ био Петар Јелић, а срески лекар др Драгољуб Поповић. У то време народни посланик из сврљишког среза био је Ђорђе Благојевић, земљоделац из села Бурдима, а једно време био је Петар Дикић. Сврљишки срез је административно подељен на 18 општина. Он се почео нагло развијати од 1833. године, после прикључења сврљишке нахије Кнежевини Србији, када су почеле са радом основне школе у Црнољевици 1852, Св. Арханђелу 1964, Манојлици и Извору 1975, у Дервену од 1886, Лалинцу 1886. и Грбавчу 1898.године. Ученици имућнијих породица настављали су су школовања углавном у гимназијској реалки у Књажевцу чијем је округу Сврљиг административно припадао све до 1896.
Основна школа у Дервену најпре је била у згради коју је купио Љубомир Голубовић, потом је била саграђена нова школа, касније прозвана "Кнез Арсен". Узгред, Љуба Голубовић је познати предратни трговац, родом из Белоиња, из села из кога се пре Првог св. рата доселио у Сврљиг Илија Петковић, трговац.
Дервен који је 1904. преименован у варошицу, почео се развијати по угледу на друге паланке у овом делу Србије.
Црквена служба за становнике Дервена претежно је обављана у Црнољевици, јер је тек 1928. године довршена црква у самом Сврљигу.
