Поводом Светог Саве у салону библиотеке „Гордана Тодоровић“ приређена је изложба књиге о Светом Сави. Изложене публикације истовремено се препоручују корисницима на читање како би сазнали мноштво информација о животу и раду нашег првог архиепископа.
Сви корисници који данас посете Библиотеку добиће бесплатну чланску карту.
(Слика преузета са sr.wikipedia.org)
Свети Сава је рођен 1175. године, као Растко Немањић, трећи син великог српског жупана Стефана Немање и кнегиње Ане. Био је први архиепископ аутокефалне српске цркве, дипломата, просветитељ и мисионар. Нема довољно података о његовом раном животу, али се зна да је највећи део времена проводио на очевом двору. Када је напунио 15 година отац му је поверио Хумску област на управљање. Тамо је младић био окружен велможима, високом властелом и слугама, међутим такав живот није пријао његовој богобојажљивој души. Већ у раној младости се интересовао за ранохришћанску и византијску књижевност и верску доктрину. Једном приликом су на двор Стефана Немање стигли неки монаси са Свете горе, Растко је кришом поразговарао насамо са једним од њих, настојећи да што бoље упозна тајне монашког живота о коме је сањао.
Тај сусрет је само учврстио намеру најмлађег Немањића да презре царске дворе и у потпуности посвети свој живот Богу. На светогорско полуострво одлази 1191. године на велико незадовољство свог оца, који убрзо за њим шаље потеру, која не успева да га врати на двор. Тако Сава следећих седам година проводи у манастиру Ватопеду, то време обележено је његовим непрекидним духовним растом и учвршћивањем у вери. Одлучио је да црквени живот у Србији организује по узору на Свету гору, следећи пут Јована Златоустог, Лествичика и других духовника. Након силаска са власти Стефан Немања 1197. одлучује да се придружи свом сину и дође на грчко полуострво. Било је то поклоничко путовање времешног владара током кога је даривао многе светиње. Недуго затим Сава и Симеон (монашко име владара) долазе на идеју да подигну српски манастир на Светој Гори.
Искористили су добре односе са Алексијем III Анђелом, који 1198. године издаје хрисовуљу, којом Хиландару даје потпуну самосталност у односу на Ватопед. Недуго затим у манастиру отпочиње монашки живот.
