 |
U svrljiškom Kulturnom centru predstavljena je najnovija knjiga Nedeljka Bogdanovića, drugo dopunjeno izdanje zapisa, priča, kratkih eseja, sećanja i prisećanja „BUČUMIKE“. „Odluka da ove zapise skupim u knjigu nastala je u trenutku kad sam doživeo da se povučem iz službe i kad je valjalo da se rastanem od dugogodišnjih saradnika na poslu… Učinilo mi sa da bi ova knjiga prijateljima za uspomenu bila lep poklon za sećanje“, napominje dr Bogdanović. |
|
„Knjiga će biti dragocena za srpsku i slovensku leksikologiju, etimologiju pre svega, ali ne manje i za srpsku (etno)kulturu, i iznad svega – za popularizaciju lingvistike, koju učenost i naučna ozbiljnost ne mora lišiti atraktivnosti i čitljivosti“, ističe u recenziji Mato Pižurica. O najnovijoj knjizi i stvaralaštvu dr Nedeljkovića, u Svrljigu je govorio profesor dr Borislav Prvulović. * B u č i m i k a (kukuta) u Bučumu (svrljiškom, rodnom, selu Bogdanovića) se zove cvelika, ili cvolika. Stoka ovu biljku, zbog njene otrovnosti, ne jede. Kroz slevenke od stvrdlih stabalaca cvolike moji zemljaci vole da pijuckaku taze rakiju iz žbana (džibana). Slevenka dobro vuče, a rakija im je, zbog toga možda, slađa, i opija, pa im glava buči i onda im je sve lepo. Sem te lake opojnosti naše bučumike, kao reči ponesene iz Bučuma i nemaju neke druge sličnosti s kukutom. Ponekad se čovek i razneži, kad ga neka reč podseti na nešto drago, daleko, ili izgubljeno. Rastuži se i racveli, iako to nema nikakve veze s cvelikom. (N.B.) * Bučum – bučumika, Balkan – balkanika (B.Prvulović) |
