Пре неколико дана, у едицији „Бдење“, у оквиру издавачке делатности Културног центра Сврљиг, изашла је из штампе књига есеја Душана Стојковића под називом Хлеб камена и неба. Аутор је у овој књизи окупио своје текстове (студије и критичке приказе) о сврљишким песницима.
“ Сврљиг је права песничка република. Срба Митровић, Гордана Тодоровић, Зоран Вучић, Радослав Вучковић, Злата Коцић и Обрен Ристић најбољи су песници у њему поникли. Шта је то што је њиховој поезији заједничко, што показује да су стварали и стварају под истим небом, под једним сунцем, у истим пределима? Најпре, специфичан спој традиционалног и модерног. Уклањање авангардном. Поглед ка прошлом које траје у нама и залог је будућег. Поетика која је, истовремено, песмама досегнута етика…“ (Д.С.)
