Путописци, као и они који су поодавно боравили у Сврљигу имајући пре свега у виду научне разлоге, указивали су да је на ширем простору подграђа Сврљига било топлих извора, а нарочито је била на гласу Нишевачка Бањица која се, спомиње већ од XVI века, чак и као алтернативни назив за сам Град Сврљиг. Пре детаљне и научне обраде Бањице коју је предузео Михајло Костић, занимљиви су били налази др Стевана Мачаја, који је саопштио средином XIX века, после боравка у околини Сврљига, како се топли извор находи у Нишевцима у самом кориту Тимока тако да му се вода меша са речном водом. Што се природних лепота овога краја тиче, довољно је поменути саму Сврљишку, односно Нишевачку клисуру, кроз коју се, пре пробијања железничке пруге и њених преко 30 тунела који је прате до Књажевца, једино још прелепи Тимок борио да савлада.
До Сврљига, односно Нишевца долазило се старим путем. Наиме, из Сврљига за Ниш Турци су се служили највише такозваним кадијиним путем, који је излазио на село Плужину, а одатле најпречим путем, преко Калафата и Курилова, спуштао се у Долину Нишаве. Тим путем се, како је средином XIX века забележено, и дана може са 3 половине сата отићи у Ниш. Када је реч о растињу, најважније шумско дрвеће представљају гранчица, горун, цер, љутик, јавор, млеч клен и маклен; различите липе, јасен бели и црни, буква, граб, брест, јова, бреза, топола, различите врбе, нешто ређе дивља, или мечија леска.
Иницијатива да Сврљиг постане туристички крај. Шта је општинска управа радила како би Сврљиг добио статус туристичког места? Позивајући се на допиц који је председник општине добио од Краљевске Банске управе, Стеван Тодоровић је ако одговор потписао акт у коме се каже како се Банској управи општина обраћа молбом: да се Сврљиг поново упише у списак туристичких места. Као аргументи за ову тезу Сврљижани су навели следеће чињенице:
- Клима је ошта. Метереолошки податак нема, јер нема ни такве станице.
- Надморска висина Сврљига 439 метара и оближње планине Грамаде 893 метара; Зеленог врха атара села Гулијан 1334 метара.
- Место и околина је здраво, заразних болести нема.
- Кроз Сврљиг пролази железничка пруга Ниш-Прахово. На територији среза има две железничке станице: Сврљиг и Палилула, и једна постаја: Нишевац. Кроз срез пролази државни друм Ниш – Неготин и бановски пут Пандирало – Алексиначки Бујмир.
- Водовода и канализације нема, јер је место мало, али има добрих чесама и пумпи, које дају здраву воду…
- Угоститељских радњи у Сврљигу има довољно са чистим намештајем, добром послугом и скромним ценама…
- Сврљиг је седиште истоименог среза. Има остатак по селима старе ношње. Дијалект по селима је торлачки. На саборима и црквеним празницима играју се стара народна кола уз гајдаша и блех музику. Народ је гостоприљив.
У близини Сврљига је надалеко чубена и у школске уџбенике унесена Преконошка пећина, коју је и блажепочивши Краљ Ујединитељ Александар први обишао. Приступ до пећине је лак, згодан. У атару села Вароши, близу железничке станице Палилула су остаци старог града Сврљига, где се 22. маја сваке године слави летњи Св. Никола, коју славу посећује врло много народа из целе околине.
Преузето из књиге Успон Сврљига између два рата.
