У среду смо се опростили од Душана Васића, нашег дугогодишњег радника у култури, који и после пензионисања није престајао да се бави културним радом.
Многи га се сећају као успешног водитеља „Сусрета села“, директора „Народног универзитета“, организатора и учесника „Етно-културолошких радионица“, организатора песничких сусрета „Дани Гордане Тодоровић“, учесника ликовне колоније „Арс Тимакум“, као и многих других значајних културних манифестација у нашем крају. Плодоносно је сарађивао са многим значајним српским и иностраним научним и културним посленицима.
Опраштамо се и од вредног сликара који је нашем граду подарио значајан број слика, не би ли и тиме улепшао нашу стварност.
Нећемо туговати, већ ћемо славити године живота и време које смо провели са Дуцом радећи и дружећи се, славићемо један плодоносни живот. Он никада није желео да види људе у сузама, тежио да сви око њега буду срећни, зато ћемо га сећати са поносом и радошћу јер је дотакао и обогатио наше животе.
И у најтежим животним тренуцима остао је чист, добар, частан и поштен. Иза себе је оставио узорну породицу, пријатеље, суграђане који ће те памтити као доброг, вредног, поштеног радника, директора, верног пријатеља, сликара…
Његова необична енергија, снага воље, љубав према свим културним дешавањима пример су како се с душом, радошћу и љубављу према завичају, послу и људима треба опходити. 
Увек са осмехом на лицу, спреман за шалу и сваком изаћи у сусрет, дати, учинити, саслушати, примити, угосити, дочекати, почастити, поклонити, јесу само побројане речи, а треба их остварити. Душаново велико срце све је то могло и хтело, и са задовољством чинило, свима без резерве…
Нека му је вечно хвала и слава!
Захвални садашњи радници, сарадници и пензионери
„Центра за туризам, културу и спорт“
