У великој сали Центра за туризам, културу и спорт у уторак, 14. јуна, са почетком од 19 часова биће приређен концерт “Вече музике британских композитора“.
На програму ће бити два премијерна извођења у Србији: Соната фантазија за виолу и харфу Сир Арнолда Бакса, и Наиадес – Соната фантазија за флауту и харфу Вилијема Олвина.
Баксова Соната фантазија посвећена је Марији Корчинској, руској харфисткињи заслужној за нагли развој модерне школе за харфу у Великој Британији почетком 20. века. Баксову музику одликују невероватне боје и угођаји. Био је сјајан оркестратор, што се може чути у његовим симфонијским поемама и другим оркестарским делима. Соната фантазија је раскошно написана композиција у 4 става, коју многи виолисти сматрају најлепшом виолском сонатом, а многи харфисти најтежом деоницом за харфу икада написаном.
Иако је Вилијем Олвин превасходно компоновао музику за филм, оставио је и опус камерне и оркестарске музике. Такође сјајан оркестратор, био је врло виспрен у компоновању и за харфу, а и за флауту – инструмент који је и сам свирао, тако да је Наиадес једна од његових најбољих камерних композиција.
На програму концерта ће још бити капитално дело Бенџамина Бритна: Свита за соло харфу, као и Дует за виолу и флауту Сир Малколма Арнолда, још једног британског композитора који је добио титулу Сир, као признање за свој допринос музици и култури. Трајење прогама концерта је 60 минута.
Улаз је слободан.
БИОГРАФИЈЕ:
Милена Станишић је завршила основне и последипломске студије на Музичкој академији у Београду у класи проф. Милице Барић. У периоду 1995-1997 усавршавала се код проф. Френк Стернфелда на Краљевском Колеџу за музику у Манчестеру. Редовно наступа као солиста и камерни музичар. Издвајају се солистички реситали на Фестивалима харфе у Рио де Жанеиру и Београду, наступи на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу, и Сиднеју, и неколико првих извођења у Србији концерата за харфу, дуо или квартет харфи уз пратњу оркестра. Као члан дуа „Флорал“ (са флаутисткињом Станом Крстајић) има два објављена компакт диска са музиком за флауту и харфу.
Током школовања освојила је бројне награде на међународним такмичењима од којих се издвајају прва специјална награда на такмичењу Петар Коњовић у Београду (1994), и прво место на такмичењу Млади музичар године у Великој Британији (1997). Добитник је Октобарске награде града Београда за стваралаштво младих 1994. године. Снимци са њених концерата редовно се емитују на РТС Дигитал и Радио Београду.
Преко 15 година била је запослена Народном позоришту као соло харфиста у Оркестру Београдске опере и балета, а од 2009. године предаје на Факултету музичке уметности у Београду, где је данас ванредни професор за уметничку област харфе. Један је од оснивача Међународног фестивала харфе у Београду (2002), и од тада је Уметнички директор Фестивала.
Стана Крстајић је рођена у Земуну. Флауту је студирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Миодрага Азањца. Била је активан учесник на мајсторским курсевима код К. Б. Зебона, А. Мариона, С. Гацелонија, А. Николеа. Такође, била је на уметничким усавршавањима код А. Г. Тату, К. Б. Зебона, К. Хампе и М. Адорјан. Завршила је магистарске студије код М. Адорјан на Рихард Штраус конзерваторијуму у Минхену.
Изразито је активна као солиста и камерни музичар, како у земљи, тако и у иностранству (Немачка, Италија, Француска, Енглеска, Грчка, Хрватска). Дуги низ година наступала је са проф. Оливером Ђурђевић. Оснивач је триа Донне ди Белградо са којима је наступила на бројним фестивалима, укључујући и БЕМУС 2005. Члан је дуа Флорал са харфисткињом Миленом Станишић и триа Сингидунум са виолинисткињом Ксенијом Милошевић и пијанистом Дејаном Суботићем.
Константно присутна на музички подијумима, промовишући савремену музику, инспирација је бројним композиторима који су јој посветили своја дела. Остварила је многобројне снимке за архиве радиа и телевизије. Стана Крстајић била је стално запослена као прва флаутисткиња Оркестра београдске опере и балета у Народном позоришту а од 2002. је соло флаутисткиња Београдске Филхармоније. Свира на Перл флаути од 2003. године, када је била изабрана за светског промотера ових инструмената.
Растко Поповић рођен је 1983. године у Београду. Дипломске, специјалистичке и докторске академске студије виоле завршио је на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића, а мастер академске студије на Универзитету у Ставангеру (Норвешка) у класи коју воде Елисабет Скаар Сијпкенс и Wоутер Раубенхеимер. Сво школовање завршио је са највишим оценама. Освојио је награде на неколико националних и међународних такмичења, између осталог, другу награду на 1. Међународном такмичењу Музичке омладине Македоније Музичари новог миленијума 2004. године. 2002. године, као представник Музичке омладине Србије, постаје члан Јеунессес Мусицалес Wорлд Орцхестра, а у сезони 2004/2005 свира у Гудачима Светог Ђорђа. Од 2005. године бива ангажован као спољни сарадник Симфонијског оркестра РТС-а. Током студија у Норвешкој, 2006-2008, ради као спољни сарадник Ставангер Сyмпхонy Орцхестра са којим учествује на бројним пројектима. Од 2008. до 2015. године радио је као професор виоле у београдској музичкој школи Јосип Славенски.
Активан је извођач и редовно наступа у земљи и иностраству. Свира у дуу са пијанисткињом Маријаном Савов Стојановић, а члан је и два трија – Лоок @ Сусан и Музички правац: север-југ. Поред виолског, камерног и оркестарског репертоара, бави се и историјски информисаном праксом извођења музике 17. и 18. века у оквиру ансамбла Београдски барок. Свет савремене и алтернативне музике истражује кроз свирање електричне виоле. Године 2006. започиње ауторски пројекат Сам свој сопствени рингишпил посвећен електричној виоли као савременом музичком медију. Посебно је заинтересован за област уметничког истраживања у музици и комбиновани практични и теоријски приступ у извођаштву. Излагао је теоријске радове на неколико домаћих и међународних музичких симпозијума и конференција. Растко Поповић предаје Методику наставе гудачких инструмената на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду.
