Многи мешају два израза на насеобину на истом простору. Наиме, као што се меша Град-Сврљиг (Куле) са Нишевцом, односно, Град-Сврљиг са селом Варош, односно Пазариштем, тако често мешају имена Дервен и Сврљиг за новонастало насеље на месту савременог Сврљига.
Да то појаснимо.
Чувене "Куле", код села Вароши, односно Нишевца, јесу утврда,"град", тврђава, одбрамбени простор, кадилук-седиште кадије за време Турака, док је испод "Кула" било тзв. "подграђе" где се одвијао свакодневни живот становништва, српског и турског.
Термин "град" значи утврђење, нешто као "замак" у западној европи, или утврда попут Нишке тврђаве или београдског Калемегдана, док се живот мештана Ниша за време Турака одвијао на простору где је данас савремени Ниш, односно Београд.
Дакле на "кулама" код Нишевца и Вароши било је боравиште управитеља града.
Ова утврда била је снабдевена посадом, војском, питком водом, залихама хране, што је омогућавало владајућем слоју да у случају надирања непријатеља са запада, из низијског дела, правцем Вароши, може да се брани и дуже држи положај.
Сврљиг је за време Турака, од 1563. године, имао статус кадилука на чијем је челу стајао кадија.
Име "Дервен" било је предмет науке о језике.
Дервен – на месту савременог Сврљига, на ушћу Преконошке реке у Сврљишки Тимок, на његовој десној обали, подно "Љубовца", првобитно је био стациониран за војнике, а у XIX веку, после протеривања Турака, село.
Гавро Шкриванић сматра "да се име Дервенд или Дервен сачувало у топономастици југословенских земаља и то на местима где су за време Османлија постојала дербентска села, односно куда су пролазили стари пyтеви"
М.Ђ. Милићевић указује на чињеницу да је већ 1875. године постојао срез "сврљишки са столицом у Дервену" и то "на десној страни Сврљишког Тимока", где су били механа и "среска кућа на Дервену".
Према овоме српском етнографу, са сврљишким Дервеном, односно Нишевачком или Дервенском клисурим "може се упоредити, колико ја знам, само Дервента, више Раче на Дрини, и , у малом, клисура горњокаменичка.
Милићевич даје следећи,занимљив опис: "Дервен, место на путу од Књажевца ка Грамади… на десној страни Сврљишког Тимока.
Ту је сада канцеларија среза сврљишког и једна механа. Ми то име помињемо зато, што се у Сврљигу пева једна песмица, у којој се чује овако име. Ево те песмице.
Јелено, мори, Јелено!
Ти ли се најде, мори, Jелено!
Ти ли се најде, Дервен да чуваш?
Дервен да чуваш, карван да бројиш?
Чујно ли је, видено ли је?
Мома војвода да будне
На двеста душе сејмени
И на тридесет војвода?"
Дервен је најмлађе насеље у срезу сврљишком, новијег је датума, вероватно формирано у време нараслих караванских потреба када Турцима није више било сигурно путовати главним правцима, једним од Ниша за Видин, односно који североисточно од Ниша, преко Горњег (Сврљишког) Тимока иде за Цариград.
