ПОПШИЦА – ПОПШТИЦА – ПОЗВИЖДА
(Пише Синиша Милојковић)
| ПРЕДАЊЕ О ИЗБЕГЛИШТВУ Према предању, Попшичани су пред Турским налетом ( можда баш у великој сеоби ) избегли у околину Панчева, где су провели дванаест година. Када су се вратили затекли су потпуно пусто село са једном једином живом кућом и то је била кућа породице касније назване Јеремијинци. Према овом предању, а обзиром да између Велике сеобе 1690-те и повратка има 12- ст година, значи да Попшица на данашњој локацији постоји од 1701. године. |
| И пошто се становници села око врела Петко, изгледа нису вратили, било је могуће прећи на нову локацију, која је због клисура Копајске и Беле реке, близине Пештера, Ветрила, пећине Самар, далеко безбеднија јер је погоднија за скривање. Решење загонетке, зашто од старе Попшице нема никаквих материјалних трагова на терену, може се добити ако се претпостави да се већина становника овог села вратила из збегова на своја огњишта и да су из практичних разлога одлучили да све што је остало од кућа, камен, грађу, итд. пребаце на нову локацију. А то даље значи да се становници села код извора Петко нису вратили из избеглиштва. Можда су баш неки од становника овог села били насељени својевремено на простор старог села Попшице. након што је то село пре 1516-те исељено. Јер, обзиром да се они у дефтерима воде као Власи а да у Селишту и данас постоји топоним Латинско гробље То онда наводи на претпоставку да је то било влашко село. |
| СЕЛИШТЕ – ПОЗВИЖДА ? То село је можда одгонетка загонетке : Куд се деде Сврлишка Позвижда? Јер задовољава најмање две претпоставке: имало је цркву и сасвим сигурно због свог положаја статус дербеџијски а поред тога је за разлику од тадашње Попшице припадало Сврлишкој нахији. И зато ако знамо да су Дубровачке колоније бивале на трговачким раскршћима не би ништабило чудно да Дубровчани један топоним из свог краја који гласи ПОЗВИЗДА пренесу дубље на Балкан и село крај кладанца Петко назову ПОЗВИЖДА. |
| Одговор на ову претпоставку може дати само археологија тј. ископавање и испитивање остатка Храма, гробља и села у Селишту.У прилог овој тези, јесте топоним Кљунка у чијем је саставу и Латинско гробље а данас се презиме Кљунак ( Срећко Кљунак ) може срести у Дубровнику, као што се и презиме Загода (Загодин поток, изнад Селишта) једино среће код данашњих Словенаца и других Западних Словена. Друга претпоставка је да су становници овог села говорили латински и српски као што је то вероватно био случај са ондашњим становницима села Церја судећи по називу главног водотока у Церју, а то је Лабуновски поток од речи ЛА БУНА што у тадашњој вулгарној латинштини значи ДОБРА ( вода ).И док смо још код Селишта да изнесем казивања Јеленка Живковића Лерца. Прво : због благог клизишта на локацији Латинско гробље догађало се да понекад кости избију на површину. Друго : један Попшичанин је надгробне споменике који су били од бигра уградио у свој подрум (можда их још има негде у селу). Треће : нека жена је крајем XIX – ог века откопавала Храм и нашла посуду са сребрним новцем. Четврто: прича се, да су на Латинском гробљу проналажени и делови оклопа и кацига што упућује да је се ово село развило из Војне Римске Постаје још док је овуда пролазио главни алтернативни правац пута Via Militaris. |
