Остаци зидина рановизантијско-средњовековних цркава: Доње црквине, црквине Светог Стефана, Горње црквине и Лукине црквине смештени су на заравни Јеничиште у Нишевачкој клисури.
На овом простору су 1279. године настали Сврљишки одломци јеванђеља, преписани руком Константина Чатца, прозваног Војсил Граматик.
Ови одломци су су један од најзначајнијих споменика српске средњовековне писмености. Јеванђеље је писано на кожи, на пергаментским листовима, сачувано је 11 листова, величине 190×140 mm.
Листови одломака Сврљишког јеванђеља су пронађени у црквеној згради у насељу Извор, 1866. године приликом изградње нове цркве.
Важност Сврљишког јеванђеља се састоји у томе што у његовом постојању имамо доказе развитка српске писмености и књижевности XII и XIII века.
Сврљишки одломци јеванђеља су најстарији до данас пронађени спис српске писмености у овом делу Србије и тренутно се налазе у архиву Српске академије наука и уметности у Београду, 1994 године су интегрално публиковани.
Горња црквина:
Средњовековна црква из периода од V до XV века нове ере зидана од нетесаног камена, цигала и тесаника од бигра.
Налази се прилично високо у брду, према граду Сврљигу. Црква је квадратног плана, са источне стране има три полукружне апсиде. Са западне стране је правоугаона припрата. У унутрашњости цркве видљив је део стуба који служи уместо олтара.
Црквина Светог Стефана
Црквина Светог Стефана са зиданом гробницом је из позноантичког периода (IV–V века нове ере). Старохришћанска црква је зидана од ломљеног камена и римских цигала, кров је био покривен цреповима.
Откопали су је мештани. Зидови су очувани до висине од 1,60м. Црква је доста издужена, са источне стране завршена дубоком потковичастом апсидом. Са северне стране, у унутрашњости храма, налази се једна гробница засведена полуобличастим сводом, са узаним приступом – степеништем или рампом. На бочним страна гробнице налазе се по две мање, а на источној страни једна већа ниша.
У зидовима цркве нађено је 1947. године неколико фрагмената профилисаног мермера, део мермерног полустуба као и више уломака тегула.
Доња црквина
Налази се ближе Тимоку. То је једнобродна црква, издужена са дубљом апсидом на источном крају и две бочна улаза. У њеној унутрашњости смештена је мања црквица, капела, такође једнобродна, са нишом у апсиди. Зидови су саграђени од ломљеног камена, чврсто везаног малтером, очувани до висине 1,80 m.
Црква из средњевековног периода(V–XV века нове ере) зидана од уклесаног камена, цигала и тесаника од бигра.
