Један од најстаријих и најзначајнијих путева античког доба на Балкану, итинерарски магистални пут Lissus (Љеш, Албанија) – Naissus (Ниш, Србија) – Ratiaria (Aрчар, Бугарска) трасиран у праисторији, а проширен у првом веку, по доласку Римљана на ове просторе. Повезивао је Јадранско приморје, централнобалканске области римског Наиса и Подунавље.
Постављен је са десне стране речног тока Сврљишког Тимока, на планини Богданици и може се пратити у дужини од око 1500 m. Пут је са природном каменом подлогом, на местима уклесан до стандардне ширине, римских копнених комуникација, од око 2 m. На улазном делу клисуре видљиво је неколико подзида од правилно наслаганог камена, преко којих је насут ситан туцаник и земља. Деоница се завршава на Сврљишком Тимоку код остатака старог моста у месту Бањица подно Сврљиг-града.
