Свети Трифун је рођен у римској провинцији Фригији у хришћанској породици. Одмалена је живео богобојажљивим животом и учвршћивао своју веру у Исуса Христа. Према предању, живео је скромно и бавио се узгојем гусака. Као награду за богоугодан живот добио је чудотворнре исцелитељске моћи, те је тако помагао убогима и болеснима. Верује се да се у то време разболела кћи римског цара Гордијана, потпуно сишавши с ума. Ниједан видар у читавом царству није је могао излечити, све док једног дана из девојке није проговорио злодух рекавши да га из девојчине душе нико не може истерати осим Трифуна. Тада цар заповеди да се сви људи са тим именом доведу на двор. Тако је дошао ред на скромног гушчара, који је уз помоћ молитве излечио девојку. Пошто га нису занимала овоземаљска блага, богате дарове које је добио од цара разделио је сиромасима. У време цара Деција Свети Трифун је због своје вере стављен на страшне муке, но то га није спречило да покорно страда за Исуса Христа. Српска православна црква и верници широм Србије 14. фебруара обележавају Трифундан, у знак сећања на пострадалог мученика. Верује се да Свети Трифун штити села и насеља од разних непогода,односно да чува винограде и остале усеве од разних штеточина. Овај празник се живо обележава широм наше земље, прате га многи обичаји који варирају од једног до другог краја. У деловима Војводине, Шумадије и Поморавља то је највећи виноградарски празник и крсна слава свих гостионичара. Ваља се да се на овај дан режу чокоти лозе у винограду, јер ће тако година бити родна. Свети Трифун се у народу сматра и весником пролећа, јер на његов дан снег почиње да се топи, мечка се буди, природа и љубав међу људима оживљавају. Осим што најављује лепше дане, овај празник уноси ведрину у домове људи, и у њима буди наду да ће им година бити здрава, родна и срећна.
Аутор: Срећко Митић
