Серија текстова за децу и младе: Дугороге добричине

У давна времена када је Бог дао Деда Мразу задатак да подели поклоне деци широм света, било је немогуће из хладне Лапоније стићи до сваког малишана на земљиној кугли. За тако нешто било је потребно чудо, дека је забринуто и тужно гледао прва пристигла писма, питајући се кроз сузе како ће испунити овако племенит, али тежак и одговоран задатак. А онда се, према предању догодило нешто што ни у најлуђим и најлепшим сновима није могао да замисли. Изненада му се јавио анђео рекавши да у свету постоји много сиромашне деце која би желела слаткише и поклоне за Божић, али чији родитељи то не могу да им приуште. Али како ћу поделити толико поклона у само једној ноћи, питао је добри старац. Упрегни ирвасе и не брини, Исус ће ти помоћи, на вече његовог рођења, кренућеш – одговори му анђео.

Христ је својим новим чудом учинио да ове племените животиње полете и тако је Деда Мраз добио брзе и верне савезнике. Ирваси су изабрани због тога што су најотпорнорније копнене животиње, у току године пређу и по неколико хиљада километара, једино они су у стању да поднесу летење око земље за само једну ноћ. Због могућности да мењају боју очију одлично виде и током најснажније мећаве,а њихов предводник Рудолф има најбољи фар на свету – црвени нос. Шупље гриве и дебело крзно омогућавају им да за разлику од многих јеленских рођака преживе најсуровије зиме. Спадају међу најнежнија бића на свету као и деца, савршено се уклапају у празничну чаролију, једна стара прича вели да ће Вам се жеља сигурно испунити ако је шапнете ирвасу. Ипак ретки су они срећници који су имали прилике да виде ирвасе и Деда Мраза у лету, још мање је оних због којих су накратко прекинули пут како би им испунили жеље. У тој магичној

ноћи деца обавезно утону у сан, а летећи караван обично иде заобилазним путевима. Само најбољи велики и мали људи и животиње света имали су част да ове чаробне санке стану ради њих. Њихова имена се не знају, јер су дали реч јеленима да до краја живота неће одати тајно ником другом до својој деци, уколико то заслуже. И тако из генерације у генерацију тајна опстаје. Деда Мраз и ирваси не би били то што јесу,ако би жеље испуњавали само људима, веровали или не сва бића на планети имају жеља. Коњ за Божић пожели сочније сено, веверица више лешника, зека више траве, слатког купуса и шаргарепе. Наравно и њима се жеље остварују само ако буду добри ,коњ мора да слуша свога господара, веверица не сме да краде лешнике из туђег дрвета, док је зеки забрањено да поједе сав купус из баште и намерно прави штету.

Зато сви треба да будемо добри, да носимо Божић у души читаве године, јер ћемо само племенитошћу и чистотом срца заслужити да нам се ирвас наслони на раме како бисмо му шапнули жељу.

Срећко Митић

Подели са пријатељима