Сви обредни хлебови месе се дан пре славе. Најпре је то славски колач означен са пет крстова, затим вечерница – за повечери – вече уочи славе, потом баба и литургијице. Сви се они замесе са освећеном водицом. Свећа на повечери стоји, каткад, у вечерницу (Лук). За сврху нашег истраживања веома је значајан обредни хлеб баба, чија је намена да све време трајања славе буде на столу, на трпези, и који гости што долазе, најчешће, љубе, пошто домаћину наздраве дан, односно вече. Пре но што ће се гост поздравити са домаћином, прилази трпези, баби, подигне је са стола, или се сагне њој те је пољуби. Каткад то чини гост са једним малим кравајем (литургијом), који је или на баби или поред ње. Ова замена за бабу меси се у оним селима, где се у средишту бабе налази место за свећу, а око тога два круга што служе за со и паприку. Ваља приметити, да тамо где ће бити више софри, столова, меси и више таквих баба, за сваку софру по једна; тако је у Копајкошари. У неким селима се овај колач баба зове индикативним изразом љубеник (Изв), или љубовник (Окр Тиј) или љубен (Шљ).
Културна историја Сврљига књига I
