У библиотеци Гордана Тодоровић у Сврљигу, 12. новембра одржана је промоција књиге др Ивице Тодоровића и сарадника, Етнологија и генетика, која представља уводна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије. Овде су размотрени нови, за науку веома битни етнички показатељи, истражени етногенетски и генеалошки процеси, дефинисани методама више наука које су се бавиле наведеном проблематиком. Овим начином покушало се одгонетање тајне порекла Срба и становништва Србије. Повезивањем етнолошких, историјских, археолошких, лингвистичких, антрополошких и других научних сазнања са резултатима генетичке анализе, долази се до прецизнијих, нових и понекад и неочекиваних резултата и закључака. Тако је, поређењем различитих информација на општем узорку од близу 1200 испитаника, пореклом са различитих делова српског етничког простора, потврђена теза о Србима као народу са изворним словенским пореклом, сагласно одговарајућим словенским карактеристикама српског језика, културе и традиције, уобличеним на балканско-подунавском подручју.
У истраживачком процесу издвојена је и сврљишка област са својим културолошким и лингвистичким карактеристикама. Из више разлога посебно интересантне су зоне призренско-тимочког подручја (сврљишко-заплањска и тимочко-лужничка зона), као и подела на источну и западну сврљишку културну зону. У истраживачком поступку учествовало је више од 100 мушких испитаника из сврљишке општине. Забележени су њихови подаци о пореклу, презименима, крсним славама, кретањима предака, физичким особинама и слично. Комбинацијом истраживачких метода етнологије, генетике и других хуманистичких наука добијене су информације о хаплотиповима и хаплогрупама и утврђено да је порекло Сврљижана претежно словенско-српско. С обзиром на чињеницу да је и сам аутор Ивица Тодоровић по мушкој линији пореклом са ових простора (село Гулијан), посебну пажњу приликом промовисања поменуте монографије посветио је пореклу људи овог краја.
Код становништва сврљишког краја доминирају хаплогрупе I2a (oко 40%) и R1a (око 15%), које су заједно учествовале у етногенези Словена. Можемо рећи, на основу ове две доминантне предачке групације, да је становништво сврљишког краја превасходно српско-словенске генезе, односно порекла. То не значи да друге предачке групе нису словенске, да нису ни у чему учествовале у етногенези Словена, али су ове две хаплогрупе најзначајнији маркер словенског присуства. Управо оне су карактеристичне и за српски етнички простор – рекао је др Ивица Тодоровић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ. У овој књизи детаљно је истражено генетичко порекло становништва Александровачке жупе, Пријепоља, Београда и Уба, док ће Сврљижани и становништво источне Србије бити обрађени и представљени у наредној монографији.
Из његовог излагања могло се закључити да је нематеријално културно наслеђе, односно духовно богатство сврљишког краја, нераскидиво повезано са „материјалним наслеђем“, тј,. са генима. О овоме нам, међусобно се допуњујући, на јединствен начин сведоче разнородне научне дисциплине, почев од етнологије и генетике, које су само наизглед усмерене ка проучавању различитих подручја стварности.
Аутор: Сандра Милутиновић
