За историју Сврљига који је од Турака ослобођен 1833. године, изузетно је значајна 1871. година. Тада је седиште среза сврљишког премештено из Нишевца – села подно древног Сврљига, у новоформирано насеље Дервен. Узгред, Гургусовац је 1859. године добио ново име, најпре Кнежевац, потом Књажевац.
Према административној подели из 1872. године књажевачки округ у свом саставу има три среза: сврљишки – са седиштем у Дервену, заглавски, са седиштем у Књажевцу и тимочки са столицом у Новом Хану. Дакле, од 1871. године место сврљишког среза је Дервен, да би привремено 1881. начелство сврљишког среза било премештено у село Извор, јер је у Дервену изгорела сеоска кућа.
Као што видимо, под Обреновићима су, после присаједињена Краљевини Србији знатних крајева Јужне Србије, спровођене све учесталије административне реформе око унутрашњег устројства срезова, општина и округа. Тако је 1888. године књажевачки округ поново сведен на само два среза: заглавски и сврљишки, да би новим законом од 15. марта 1890. године ступила на снагу још једна админнистративна подела Србије. Уместо двадесет и једног округа, колико их је дотле било, Србија је подељена на петнаест округа. Књажевачки округ се преименује у тимочки округ али сада у овом саставу поново има три срезаж: бањски са Соко-Бањом, заглавски са Књажевцом и сврљишки са седиштем у Дервену, што је кратко трајало. Променом закона 1896. године укинуто је окружно начелство у Књажевцу, тако да се седиште тимочког округа премешта у Зајечар, а нови, сада тимочки округ, у свом саставу има четири среза: бољевски (Бољевац), заглавски (Књажевац), зајечарски (Зајечар) и тимочки (Краљево Село). По први пут ће се сврљишки срез наћи у нишком округу, и у његовом саставу, на овај или онај начин, остати до данашњег дана.
На стогодишњицу од Првог ср. устанка, када је дошло и до промене династија на кормилу Краљевине, сада Карађорђевићи од 1903. године, догодило се, какве ли коинциденције, да је указом од 9. децембра 1904. годне село Дервен проглашено за варошицу у којој је седиште Среза сврљишког, а већ 1925. одлуком Краљевине СХС успостављена је и званично нова, самостална општина варошице Сврљиг, издвојена од Дервенске, под именом Општина варошице Сврљиг. Иако су унутрашње административне поделе земље под Карађорђевићима текле нешто спорије, законом од 3. октобра 1929. године, до тада Краљевина СХС, постаје Краљевина Југославија, што се одразило и на преименовање бројних виших и нижих административних инстанци.
