На књижевни конкурс за необјављени песнички рукопис, расписан поводом песничких сусрета „Дани Гордане Тодоровић“ у Сврљигу, јавило се 67 аутора из Србије и других земаља бивше Југославије, са укупно 56 необјављених рукописа који су испуњавали пропозиције конкурса.
Након затварања конкурса, 3. октобра текуће године, дисквалификовано је укупно 11 приспелих радова (аутори су слали пет или десет песама иако је назначено да на конкурс треба послати необјављени рукопис поезије; неки радови су били потписани именом и презименом аутора са биографском белешком или пак у оквиру рукописа садржавали рецензију у којој име аутора није било прикривено – радове је требало потписати шифром и решење шифре доставити уз рукопис у посебном коверту). Пошто је констатовано да осталих 56 рукописа задовољава пропозиције конкурса, приступило се њиховом темељном ишчитавању.
Песничка остварења приспела на конкурс носиоци су различитих тематских и идејних обележја. Стиховна и формативна одлика поезије са којом се сусрео жири указују на све чешћу појаву недорађене књиге, у којој делови готово да не налазе места у ширем пољу књижевног дела, што само по себи одузима естетској вредности рукописа и структуралној комунукацији са читаоцем. Језик се не користи као средство помоћу кога се може и на савремен начин поетски испевати песма, већ као наративни елемент којим се ређа стих по стих без реда и идејне нити која би грађевину држала на месту.
Конкурс „Дани Гордане Тодоровић“ не поставља кандидатима начела у вези са писањем и изгледом или идејним системом рукописа, већ има за циљ отвореност ка свим облицима песничког изражавања како би награда која подразумева штампање књиге била реализована као носилац естетских вредности савремене српске поезије са сталним нагласком на универзално и освртом на круг награђених радова који из године у годину бива увећан за једну књигу поезије.
Стога, жири у саставу: Злата Коцић, председник, Радослав Вучковић, члан и Милица Миленковић, члан, након два већања – 15. октобра, када је од осталих 56 рукописа направљен ужи избор од 6 радова и 20. октобра када је изабран победнички рукопис – већином гласова донео је одлуку да прва награда која подразумева штампање књиге, додељује се Александру Марићу из Краљева, за рукопис под шифром Цариград. Својом естетском пуноћом издвојили су се и рукописи аутора: Мирка Иконића из Прибоја, Драгане Ђурковић Тошић из Чачка, Данијеле Репман из Сомбора, Љиљане Вујић Томљановић из Градишке (Република Српска) и рукопис под шифром XYЗ625 (без разрешења шифре).
