Шта видети и обићи на путу за Стару планину?

Источна Србија обилује несвакидашњим природним лепотама, те би као таква у будућности сигурно могла бити покретач развоја туризма на територији Србије, а и Балкана уопште. Иако туристички недовољно представљена, са значајним природним и културно-историјским вредностима, општина Сврљиг би могла представљати генератор развоја туризма на овом простору.

Пробудите свој истраживачки дух у нетакнутој природи непознате земље, одмах и сад!

Уколико сте путник намерник и у току зимске или летње сезоне намеравате да посетите Стару планину, најинтересантнији и један од најлепших путних праваца је сигурно онај који води кроз општину Сврљиг. Овај путни правац је уједно и најкраћи, уколико желите да са ауто пута Београд–Софија сиђете и из правца Ниша стигнете на жељену дестинацију.

Често се поставља питање шта уколико будете имали слободног времена или сте један од оних комe је само путовање веће уживање него ужитак  у самој дестинацији.

Управо, за такве авантуристе, туристичке дестинације на територији општине Сврљиг представљају још један успутни улов за око, објектив, душу и тело. Уколико ипак желите да останете, понуду туристичког смештаја можете погледати на линковима датим испод текста.

Општина Сврљиг поседује прегршт природно атрактивних дестинација и веома богато културно-историјско наслеђе на својој територији.

Препоручене дестинације су свакако: Преконошка пећина, Пећински комплекс Самар, Попшичка пећина, природни базен у Попшици, Манастир Св архангела Гаврила у Пирковцу, Нишевачка клисура, саставни део Сврљишке клисуре, Кањон реке Белице – Котлови, Кањон Манојличке реке, Пандирало – понор Сврљишког Тимока, Округличко врело са природним базеном, купалишни комплекс „Пастириште“ у самом градском насељу…

На сајту Планинарског савеза Србије можете пронаћи планинарске стазе са прецизним трековима у Нишевачкој клисури и на Сврљишким планинама.

 

Niševačka klisura

Prekonoška pećina

Beloinje – Pleš – Beloinje

Опис пута који води од Београда до дестинације Стара планина, а пролази кроз општину Сврљиг детаљно можете погледати у емисији Сат.

 

Пећине

На подручју општине Сврљиг постоји неколико пећина од којих се својом лепотом истичу Преконошка пећина, Попшичка и пећински комплекс Самар, где се налази и прераст – дивно-монументални природни камени мост.

Преконошка пећина

Налази се у западном делу Сврљишких планина, на 5 километара југоисточно од Сврљига, у атару села Преконога и представља суву пећину у којој је урађено прво стручно археолошко ископавање у модерној Србији и доказано присуство палеолитског човека. Немерљиво је богатство ове пећине у сталактитима и сталагмитима, подземним рекама и језерима, салама чији су сводови високи и по 30-ак метара. Током прошлог века била је незаобилазна дестинција спелеолога, али и бројних ђачких екскурзија. Данас је Преконошка пећина погодна за дивље пећинарење.

Пећину су крајем XIX века истраживали чувени српски и европски научници. Прва је званично уређена пећина на територији Србије за туристичке посете још давне 1888.  године, када је одлуком краља Милана постала туристичка дестинација. У пећини су пронађени остаци пећинског медведа, козорога, пећинског лава, пећинске хијене и пећинске лисице. Такође, пронађене су и алатке, као и делови сечива који указују да је овај спелеолошки објекат био настањен током палеолита. Истражујући ову пећину Јован Цвијић је издваја као једну од најлепших и најдужих у Србији. Први пут је заштићена 1949. године. Након процедуре ревизије заштите, Општина Сврљиг је 2005. године донела Одлуку о заштити споменика природе Преконошка пећина.

Насељавана од палеолита, са дужином својих канала око 400 метара и даље представља блиставу туристичку атракцију.

   

Попшичка пећина/Попшички Пештер

Од Ниша је удаљена око 40 km и налази се 2 km јужно од села Попшице, на северној страни Калафата, и то у самом подножју одсека кречњачког узвишења Јездин врх (606 m). Укупна дужина пећине је око 600 метара. Пећина има два главна улаза и још две поткапине у близини. Обилује лепим и разноврсним пећинским накитом у дворанама.

Детаљно су је истражили Јован Цвијић 1889. и Јован Жујовић 1893. године, а 1923. године пећину је истраживала и Европска међународна експедиција. Пећина, која је под заштитом државе као спелеолошки споменик природе треће категорије. Поред богатог накита, препознатљива је и по слепим мишевима. Истраживач Бранислав Грубач објавио је 1998. године рад у коме је константовао да у пећини живе 4 врсте слепих мишева, а да су пронађени и фосилни остаци и пете врсте – оштроухог слепог миша.

   

Пећина Самар

Налази се у нетакнутој природи у атару села Копајкошара, у североисточном огранку Калафата и лежи у сливу Топоничке реке. Испитана је на дужини од око 3 km, и представља тип тунелске пећине. Проходна је од понора Самара до врела Копајкошарске реке.

Пећина има велики спелеолошки значај. Обилује мноштвом вирова и каскада. Од пећинског накита сталактити и сталагмити су мање заступљени, док салива и бигрених кадица има у довољној количини. Сврстава се међу најлепше и најзначајније пећине у источној Србији. Значајна је и по биолошким особеностима. Разноврсност животињског света, слепи мишеви, инсекти, пружају велике могућности за испитивање и проучавање пећинског света ове области. Испод самог улаза понорнице у канал, налази се прераст Самар, јединствени крашки облик – природни камени мост, висине 15 и ширине 25 метара. Понорница излази на другом крају пећине правећи водопад од око 5 метара висине.

Позната је и као Милутинова пећина. Назив је добила по Милутину Вељковићу, познатом српском спелеологу који је у њој провео 464 дана (од 24. јуна 1969. године до 29. септембра 1970. године). Тиме је оборио светски рекорд боравка под земљом и ушао у Гинисову књигу рекорда. У књизи „Под каменим небом“ детаљно је описао сва научна истраживања које је спроводио током боравка у пећини. Станиште у коме је Вељковић боравио налази се око 900 метара од улаза.

Пећина је значајна и по проналаску палеонтолошких налаза највеће лобање пећинског лава, костију пећинског медведа и кабалоидног коња. Са осталим пећинама у околини чини јединствени пећински систем који је под заштитом државе. У близини се налази и пећински систем Језава који је такође под заштитом државе као споменик природе.

 

Природни базен у Попшици

Базен са термалном водом константне температуре 22 C°, налази се поред извора Грло на надморској висини од 315 метара. Изграђен је 1969. године, а димензије базена су око 16×16 метара и дубина која варира од 0,5 до 2 метра. Реновиран је 2002. године, направљени су проточни испусти, дечји базен, а у камену су изграђена места за сунчање, бар и одмаралишта. У самом базену постављени су рефлектори, па је на тај начин омогућено ноћно купање. Базен је отвореног типа и доступан је свим посетиоцима у току целе године без икакве новчане надокнаде.

 

 

Манастир Св. архангела Гаврила

Манастир Св. архангела Гаврила у селу Пирковац центар је верског туризма овог краја. Налази се у крашкој ували на 383 m надморске висине у атару села Пирковца, у општини Сврљиг, на десној обали Манастирске реке. До манастира се може доћи асфалтним путем долином Беле реке према Пирковцу (пут Попшица-Лабуково). Манастир у свом седмовековном постојању синтетизује сва историјска и културна дешавања и стваралаштво српског народа. За време петовековног ропства под Турцима манастир је обнављан више пута. Од оснивања до 1837. године имао је статус манастира. После ослобођења од Турака, манастир је од 1837. до 2002. године био парохијска црква. Доласком јеромонаха Варнаве 2002. обнавља се монашки живот и почиње обнова свих манастирских објеката. У манастиру се чувају мошти више светаца и мученика. Посебну реликвију чини риза Свете Петке, дата на поклон манастиру са кивота Свете Петке у Јашију (Румунија). Верници који долазе у храм могу да се поклоне и целивају ризу Свете Петке, што чини особеност овог манастира. У манастиру постоји освећена, лековита вода која протиче испод олтара и као снажан извор се појављује непосредно поред цркве на обали Манастирске реке. Манастир је 1986. године стављен под заштиту државе.

 

Нишевачка клисура

На само 6 километара од Сврљига са богатим културно-историјским наслеђем и створеним рељефом, налази се једна од најлепших клисура у источној Србији. Са дужином од 1,5 километара представља саставни део 15 километара дуге Сврљишке клисуре која својим укљештеним меандрима и лепотом парира најлепшим пределима наше земље. Урезана у калцијум-карбонатске стене мезозојске старости представљала је језероузину у неогену. Има слојеве зоогених калцијум-карбоната богатих фосилним остацима из неогеног периода. Због својих перфектних природних предиспозиција клисура је одувек била насељавана људима. У клисури су пронађени трагови трачке цивилизације из неолитског периода и то племена Тимахи, које је насељавало ове просторе и по коме је сама река Тимок добила назив.

За време Римљана на вертикалним литицама се подиже први кастел који је служио за контролу једног од најбитнијих римских путева у том периоду. Пут је водио од ушћа Дрима у Јадранско море (Lissus) до Арчара (Ratiariа), важне римске речне луке на Дунаву (данашња Бугарска).  Утврда је служила и за заштиту римског града Timacum Maius-а који је био смештен између данашњих насеља Нишевац и Сврљиг, уз саму Нишевачку клисуру. У средњовековном периоду простор Нишевачке клисуре је био центар писмености и духовности целог региона, а сама тврђава и цивилно насеље, које је било смештено са северне стране тврђаве код данашњег села Варош добијају име Сврљиг.

 За време владавине Турака цело подручје око града Сврљига било је познато као Сврљишка бања. Извори термоминералних вода су највероватније нестали за време великих земљотреса који су потресли овај крај у XVIII веку.  Битна чињеница је и та да је на почетку XX века почела изградња пруге која данас повезује регионални центар источне Србије – Ниш са пристаништем у Прахову, на Дунаву. Пруга уског колосека је почела да се гради 1907. а пуштена је у рад 1915. године, док је пруга широког колосека почела са радом 15. августа 1922. године. Пропративши овај догађај ондашња штампа је потез целе Сврљишке клисуре назвала „нашом Швајцарском“.

Данас Нишевачка клисура није на туристичкој мапи Србије онолико колико то заслужује, али само због тога она и даље остаје непромењена, нетакнута и чува праисконску лепоту која је одувек привлачила људе.

  

 

Котлови, еворсиони лонци на реци Белици

Праву природну реткост у Републици Србији представљају три низа еворсионих лонаца (Котлови, Мечидолски и Плужински лонци) које је на своме току издубила река Белица, лева притока Сврљишког Тимока.

Котлови – најдужи низ од 16 еворсионих лонаца издубљених подно одсека старог града Сврљига, налазе се у Нишевачкој клисури на 7 километара од данашњег административног центра Општине. У време летњих месеци њихова хладна, пијаћа вода прави је лек за душу и тело. Настали еворсијом (вртложним кретањем воде и вученог материјала), котлови су један од највећих туристичких мотива за посету Нишевачке клисуре. Захваљујући својој неприступачности кањон је задржао чистоћу и лепоту.

  

 

Пандирало

Комплекс понора и врела Сврљишког Тимока, односно његовог изворишног крака, реке Турије, налази се у југоисточном делу Сврљишке котлине у атару села Периш и непосредној близини пута Сврљиг–Бела Паланка. Јединствена геолошка формација на дужини од око 800 метара, природни је феномен понирања и извирања ове реке изнад села Периш. Сврљишки Тимок предстaвља једну од највећих понорница у Србији са каналом монументалних размера. Пећинске канале настањује велика колонија слепих мишева и дивљих голубова а природа која окружује саму геоморфолошку формацију подно Сврљишких планина је речима неописва.

   

 

Базени „Пастириште“

Представљају комплекс базена који су смештени на спортско-рекреативном центру Пастириште, поред Сврљишког Тимока, на само пар минута од градског центра. Базен је окружен спортским теренима и зеленилом. Овај комплекс је почео са радом 2015. године и представља један од атрактивнијих купалишних комплекса у овом делу Србије.

 

      

 

 

Кањон Манојличке реке

Манојличка река је усекла један од дивнијих кањона на територији општине Сврљиг. Са дужином од око 2 километра и монументалним еворсионим лонцем који се налази на половини кањона, представља светску атракцију тако да авантуристи који посете ову дестинацију имају осећај да су на тотално другом континенту.

Кањон Манојличке реке се налази на територији села Манојлица, на 1,2 километра од самог сеоског насеља и на 4,5 километра од пута Сврљиг-Кална-Бабин зуб. Такође је важно рећи да се у близини кањона налази и монументалнији кањон Околишке реке који представља изванредну геоморфолошку формацију спектакуларно укљештених речних меандара у калцијум карбонатне стене. На жалост овај кањон је тренутно недоступан туристима али ће врло убрзо и сам бити маркиран и у њему уређене стазе за туристичко-авантуристичко кретање.

   

 

Округличко врело са малим природним базеном

Округличко врело се налази у селу Округлица на 600 метара од главног пута Сврљиг-Бабин зуб. Прелепо јако крашко врело подно одсека Сврљишких планина познато по изузетно благотворној води и речним раковима који га настањују. 2021. године је на току Округличког врела формиан мали природни базен који у топлим летњим месецима представља право освежење за путнике намернике, купаче и туристе авантуристе.

 

   

 


Информације о смештају:


 

  • Етно кућа Ракић

 

Адреса: Црнољевица, Сврљиг

Контакт: 064 2467234

 E-mail: etnokucarakic@mail.com

 

 

  • Кућа Михајловић

 

Адреса: Лукавичка 42, Сврљиг

Контакт: 061 3052000

E-mail: lazarmihajlovic628@gmail.com

 

 

  • Сеоско туристичко домаћинство Михајловић

Адреса: Цара Лазара 44, Ђуринац, Сврљиг

Контакт: 062 8809812, 062 8809813

E-mail:  etnokucamihajlovic@gmail.com

Сајт: https://etno-kuca-mihajlovic.business.site/

 

  • Туристичко домаћинство Миодрага Срејића

 

Адреса: Вука Караџића 6, Нишевац, Сврљиг

Контак: 069 722334

E-mail: srejicm@gmail.com

 

 

 

  • Сеоско туристичко домаћинство Васић

 

Адреса: Хајдук Вељкова 73, Белоиње, Сврљиг

Контакт: 061 6561303

E-mail: vasicaavlija@gmail.com

 

 

 

  • Капија Сврљига

Адреса: Душана Тривунца бб, Сврљиг

Контакт: 062 257186

E-mail: kapijasvrljiga@gmail.com

Сајт: www.kapijasvrljiga.com

 

 

  • Ресторан Круна

 

Адреса: Ставре Партизана 1, Сврљиг

Контакт: 018821155

E-mail: restorankrunasvrljig@gmail.com

 

 


 

Сада је на вама да одаберете! Добродошли!

Фотографије: Јована Младеновић
Марко Миладиновић
Ненад Ранђеловић
Бојан Јовановић

 

Ненад Ранђеловић 
Милена Ристић

Подели са пријатељима

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin