Из штампе изашла победничка књига Александра М. Арсенијевића.
У оквиру Библиотеке Бдење у издању Центра за туризам, културу и спорт Сврљиг, из штампе је изашла још једна победничка књига традиционалне сврљишке песничке смотре „Дани Гордане Тодоровић“, Вртови, аутора Александра М. Арсенијевића.
Према одлуци стручног жирија: Горана Максимовића професора Универзитета у Нишу и завичајних књижевника Радослава Вучковића и Милице Миленковић, од 47 приспелих рукописа својим естетским квалитетом издвојио се Арсенијевићев рукопис под називом Вртови.
Иза насловне метафоре Вртови, као симболике ватре и сенке, туге и смрти, разоткрива се простор античког и савременог, митског и стварног, паганског и хришћанског света. Тај разнолики свет поетички и филозофски обједињен у свеобухватној симболици сунца и светлости као изворишта прарођења људске душе, али и њеног вечног уточишта након човекове физичке смрти. За Арсеијевића је „смртност параклис светлосеновити“, а у том „херувимском ридању“ и преиспитивању, песник види поезију као онај костићевски „устук свакоје злости“… – истакао је Горан Максимовић образлажући одлуку жирија, нагласивши да је узвишена мисија песника управо у томе да буде повртлар у вечитим/космичким вртовима сазнања. Да би то постигао песник читаоце заводи необичном лексиком, динамичним песничким ритмом, особеним песничким језиком, успевајући да испреплиће митско и библијско.
Књига започиње песмом Добошар, хајретистичким поздравом космичког добошарчића:
ДОБОШАР
Добошар мали, космички добошарчић
излази крепко на јутарњу службу.
Радуј се, свете, добошарим! Шапате
свог сиромаштва, ништости своје
сувишке разглашавам! Сушто, немушт,
украшавам! Сашаптавам се с тишинама,
с пречистим прашницима суштине!
Да, свештеног добошарства страст је
надсмртна – усправна цваст метафора!
Добошар мали, космички добошарчић
излази јарко на подневну службу.
Објављујем страсно жар-вест добошарску:
чујте сазвежђа, мраци, маслачци! Руке ми
расту из аорти, срце кроз надлактице
у палице живе, добошарске! Гласи се,
душо, дишући прекомерно! Бесани
добош смо у двосмислености сунца и смрти,
миокард натегнут преко рубова небића!
Добошар мали, космички добошарчић
излази смерно на вечерњу службу.
Пулсари свега, протонска језгра, саћа
еонска, постањски часци – почујте глас
мог космотворства! Псалме ДНК-а хеликса,
сопствених, сламних, смрћу распламсаних,
приносим гласно у светлост! Нека не плаче
нико: смртништва добошарство не престаје
ваистину, само се мењају добошари!
Добошар мали, космички добошарчић
излази зарно на поноћну службу.
(Избор из награђеног рукописа Вртови)
Аутор ове изузетне поетске публикације Александар М. Арсенијевић рођен је 1966. године у Београду. Песник, приповедач, есејиста, преводилац, аутор књига поезије и прозе: Мишљење љубави (1991), Јеванђеље за децу (2010), Св. краљ Владислав (2016) и Св. краљ Драгутин (2016). Лауреат великог броја књижевних награда за прозу и поезију. Заступљен је у неколико антологија, као и у преко сто зборника савремене српске поезије и прозе. Поезију, прозу и есеје објављује у периодици, зборницима и на интернет порталима за књижевност. Радови су му превођени на руски, француски, енглески и румунски језик.
Интересантно је да Арсенијевић није непознат сврљишкој публици и љубитељима лепе речи: 1990. године био је добитник друге награде за циклус песама под шифром Сва од усана, на истоименом конкурсу осмих Југословенских песничких сусрета. У одлуци жирија који су сачињавали Михајло Игњатовић (председник), Миња Илијева и Радослав Вучковић, која је донета 08. 11. 1990. године у Нишу, записан је закључак: Жири је са посебним задовољством констатовао да је одзив на конкурс „Дани Гордане Тодоровић“ био изузетно велики и да је у том мноштву, што посебно радује, било двадесетак прилога, чији су аутори не само даровити већ и аутентични песници.
Те године, по одлуци жирија прва награда припала је Милети Аћимовић Ивкову за циклус песама потписаних под шифром Кентаур, друге две награде добили су Милан Мрдаљ из Црвенке (шифра Можда викенд) и Александар Арсенијевић (шифра Сва од усана) из Београда. Две треће награде додељене су Радмили Тодић Вулићевић из Приштине (шифра Митра косовачка) и Јелени Крстић из Београда (шифра Јод).
Досадашњи лауерати награде Гордана Тодоровић реализоване у облику штампаних књига били су: Ружица Петровић (1992), Маша Прихотко (2009), Маја Милошевић (2010), Љубинко Дугалић (2011), Слободан Лазовић (2012), Соња Јанков (2013), Александар Марић (2014), Мирослав Јозић (2015), Анђелко Анушић (2016), Ранко Павловић и Миладин Вукосављевић (2017), Драгана Лековић (2018) и Александар М. Арсенијевић (2019).
Награде у виду штампаних публикација писани су траг остварених песничких мисија, а Вртови представљају остварену Арсенијевићеву жељу да постане повртлар у вечитим/космичким вртовима сазнања.
Зорица Бранковић Басарић
