Древни град Сврљиг је под овим именом слобио до XVI века када, под Турцима, због чувене топле воде у Бањици, код Нишевца, постаје Сврљишка Бања-у рангу кадилука, да би од XIX века опет постао Сврљиг – са седиштем у Нишевцу.
На месту, пак, савременог Сврљига, такође под Турцима, постепено се формирало наменско насеље под именом Дервен, које је имало прецизно одређену, наменску функцију. Наиме, у њему је био стациониран одред војника који је чувао приступ кланицама и служио као оружана пратња царским караванима и путницима који су превозили робу, порлазећи географски тешким али у погледу безбедности опасним путним правцем кроз клисуру. После прикључења Сврљишког среза Кнежевини Србији 1833. године Дервен који је био лоциран на десној собали Тимока, на катастарском атару села Шљивовика, делом, и Жељева, имао је један хан и просторију за смештај војника, постепено се развијајући у сеоско насеље, ширећи се из дана у дан, да би временом постао, најпре, седиште среза који се 1871. године премешта из Нишевца у Дервен.
Са већ устаљеном административном функцијом среског и општинског места, развијеном трговином и занатством.
Дервен ће 9. децембра 1904. године декретом Краљевине Србије бити преименован у варошицу, у којој је седиште Сврљишког среза.
Срез Сврљига је од 1896. године административно био припојен Нишком округу.
Из књиге Успон Сврљига
проф. др Сретен Петровић
