KONKURS POVODOM DANA ZALJUBLJENIH

NIŠ – Dejan Petković završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i nekoliko godina je pi-ar u Regionalnoj privrednoj komori. Međutim, već se afirmisao i kao uspešan scenarista. Prvo za dokumentarno-igrani film „Bitka na Čegru“, koji je realizovala ekipa niških mlađih autora okupljena oko produkcije „NG team“, a koji je premijerno prikazan van konkurencije na prošlogodišnjim Filmskim susretima u Nišu.

Petković je i scenarista igrano-dokumentarnog filma „Crna zora“ o Voždu Karađorđu, koji je nakon snimanja na autentičnim lokacijama već u fazi montaže.
– Film će premijerno biti prikazan 26. jula, u Radovanjskom lugu, na 190-godišnjicu ubistva Karađorđa. Ljudima iz Velike Plane se dopao film „Bitka na Čegru“, pa su naručili „Crnu zoru“ i pomogli da se taj film i realizuje. U filmu se priča o Voždu, priča teče unazad. Prvi put se pojavljuje i lik Vesele Novaković, žene Karađorđevog ubice, a tumači ga Milica Milša. Draga Nikolić igra lik koji se zove Niko i koji stalno prati Vožda, kao neka njegova savest. Narator u filmu je Petar Kralj, kaže Petković.

„Crnu zoru“ režiraju Bojan Todorović, montažer i Bojan Ranđelović, koji je i direktor filma. Autor muzike je Aleksandra Vranić. Najnovije Petkovićevo delo je kratka drama u dva čina „Vija Dolores“, koja govori o sudbini Đorđa Karađorđevića, kojeg je brat, kralj Aleksandar, „strpao u ludnicu“. Drama je početkom juna dobila treću nagradu uz novčani iznos od 2.000 evra na prvom konkursu Niške art fondacije (NAF).

NA JESEN OMNIBUS Petkovićeva „Vija Dolores“, zajedno sa druge dve nagrađene drame sa konkursa NAF-a doživeće na jesen pozorišno izvođenje kao omnibus. Režija je već poverena Kokanu Mladenoviću, koji je inače niške gore list.

TITOV MILJENIK Đorđe Karađorđević umro je u Beogradu 1972. godine. Bio je oženjen novinarkom iz Niša Radmilom Radonjić, nisu imali potomstvo, a ima naznaka da je Đorđe bio impotentan. Bio je inače Titov miljenik i dobio je vilu na Dedinju jer je žestoko pljuvao Karađorđeviće. Poželeo je jednom posle Drugog rata da vidi paviljon u Toponici, u kojem je bio zatočen 15 godina. Pošto nije najavio posetu, nisu mogli da nađu ključ, a Đorđe je tada rekao: „Odavde nekada nisam mogao da izađem, a sad ne mogu da uđem“!

– Ovo je pravi srpski politički triler, koji na malom prostoru svodi sudbinu zakonitog srpskog kralja Đorđa Karađorđevića. Za njega je brat Aleksandar sazidao poseban paviljon u Psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kraj Niša i tu je Đorđe od 1926. godine ostao zatočen 15 godina da bi zatim proveo još jednu godinu u izolaciji u nekakvom lovačkom domu na imanju Belje, ističe Petković.

Drama govori da je, inače hiroviti Đorđe više puta pokušavao da izvrši samoubistvo u zatočeništvu. U Belju je ležao u snegu da bi navukao upalu pluća.
– Kralj Aleksandar se strašno plašio harizme svog brata. A Mika Petrović Alas nikada nije postao predsednik SANU zbog prijateljstva sa Đorđem. Inače, malo je poznato da su njih dvojica patentirali neke nišanske sprave za vojsku i inovacije za avionske motore.

– Đorđe je napisao jedno pismo o politici svog brata i jugoslovenstvu, a zatim i memoarsku knjigu „Istina o mome životu“ koja je doživela dva izdanja. O Đorđu je, inače, napisana jedna jedina knjiga „Đorđe kraljević“, publiciste i novinara Mihajla Popovskog, priča Petković.

On navodi da je dr Uroš Jeftić, koji je Đorđa nadzirao u Toponici, kasnije kao prvi Titov ministar zdravlja, rekao da Đorđe nije bio lud.
– Bio je samo naprasit, prek, prgav, pravi Karađorđe, čak njemu i fizički sličan. U zatočeništvu je imao ozbiljne nervne krize i probleme. Teško je reći da li bi priličilo da takav čovek postane kralj i ja se o tome u drami, u kojoj inače nema pozitivnih likova, ne izjašnjavam, a dramu završavam njegovim trećim pokušajem samoubistva, ističe autor drame „Vija Dolores“, dodajući da razmišlja da ovu dramu dopiše u scenario za TV dramu, koja bi se snimila u paviljonu bolnice u Toponici.

Глас Јавности, Култура, 30.06.2007.г.