Запослени по привредним гранама. Када је реч о структури запослених у срезу, а сходно попису из 1931. године од укупног броја становника који се повећао на 28.870, у пољопривреди је било 4.006 самосталних радника; у индустрији 163 а у трговини 54. Када је реч о чиновницима претежно запослених у среским органима власти и суду, у варошици Свљигу их је било укупно 131, од тога у сектору пољопривреде 3, у трговини 28 а у јавној служби 100. Што се тзв. помажући радника, чланова домаћинстава тиче највећи део је био везан за пољопривредне послове 9.467, незнатно у индустрији 54 а у трговини свега 14. Под рубриком активних лица забележен је број од 14.164 лица, од тога у пољопривреди 13.547, у индустрији 321, трговини 119, јавним службама 118, и остали 59. Највећи број отпада на тзв. издржавана лица, на домаћице, децу и старије особе, на неспособне за рад, што износи 17.706 лица од чега је највећи број пољопривредног сектора 13.879, док је у индустрији њих 385, у трговини 191, и у јавној служби 223, док је осталих било 28.
Трговина. Трговинских дућана у Сврљигу било је 1927. године свега 8, међу којима су власници виђенијих магаза били Љубомир Голубовић, Илија Петковић, чије ће руковођење ускоро преузети њихови синови: Лаца Голубовић и Живојин Петковић; затим радње браће Николић – Војислава и Тадије. На гласу су, потом, кратко, прикључити и средњи брат Михајло. Споменимо и кафане које су држали Илија Миливојевић, Миле Тодоровић, браћа Дикићи, Ратко Лукић, Јован Жикић, Христофор Алексић, Алекса Рајковић.
Било би занимљиво анализирати висну пореза на чисту добит коју су нпр. 1927. године плаћале четири поменуте реномирене трговинске фирме. Милан Ђорђевић је за 1927. годину платио 937. дин. колико и Војислав Николић, док су два преостала трговца платили само који динар мање, Милан Голубовић 933 дин. а Живојин И. Петковић 935. дин. Просто речено, били су готово изједначени.
Услужне делатности. Угоститељски објекти, пекаре, воденице
Кафане, хотели, подруми. Сврљиг је тридесетих година имао три хотела под врло звучним именима: два хотела на самој раскрсници, на углу двеју највећих улица, Карађорђеве и Краља Алекцандра, и то хотел ''Њујорк'', хотел ''Палас'' и кафану ''Српски Краљ'', Христофора Алексића док је трећи, престижни хотел ''Лондон'' био лоциран до саме железничке станице.
Пољопривреда
Пољопривредна подружница за срез Сврљишки постојала је као једно од многих струковних удружења. Она је одржавала редовне годишње скупштине. Нишке новине су јануара 1933. године поводом годишње скупштине Пољопривредне подружнице у Сврљигу 29. децембра 1932. године известила да је ''једна од видних заслуга ове подружнице то што је иста за ову годину смањила свој дуг код Српског Пољопривредног друштва од преко 8.000 динара''.
У једном акту среског начелства стоји како ће се скупштина Пољопривредне подружнице среза Сврљишког одржати 25. фебруара 1932. године, одређеније, у четвттак у кафани ''Матејевац''. Чланови подружнице из Општинске управе били су Милан Голубовић, Живојин П. Дикић и Костадин Петковић, које срез позив да неизоставно присуствују састанку. Ова три одборника, као чланови Пољопривредне подружнице, помињу се и 14. јула 1932. године, те разабиремо да је ова подружница 1932. године не само постојала већ била и веома активна; наиме, три седнице на среском нивоу за само годину дана! Можда је ове подружнице било и раније, али писац монографије није дошао до потребне документације.
Из књиге УСПОН СВРЉИГА
