|
STARI I NOVI STIHOVI |
U ovoj knjizi izabranih pesama autor se odlučio za skroman izbor iz nekoliko knjiga koje, najčvršće povezuju isto poetsko načelo Vučićevo.
Autor u „napomeni o izboru“ kaže da „to ne znači da svoje druge i nešto drugačije knjige smatram manje vrednim. Naprosto, ovaj izbor je odredio jedno osobito, unutarnje duhovno raspoloženje. Sačinio sam jedan samoizbor iz jedinstvene želje da iznova proverim čvrstinu te poetske linije koja je nastajala nekoliko decenija“.
Vučić je izboru starih stihova pridodao i trinaest novih pesama koje su nastajale poslednjih nekoliko godina. Većina novih pesama se u ovoj knjizi prvi put obelodanjuje.
…Razvoj Zorana Vučića išao je od prizvuka „gružanske škole“, preko potpunog izlazska iz „naive“, do plodnog povratka drami i udesu svoga, sve više shvaćenog zavičaja, gde sada „samo vetar još otvara vrata“, i gde „samo u snu… jagawci trče preko livada“. (Dragiša Vitošević).
… Novije pesme Zorana Vučića još su prožete onim ranim svetlucanjem i zvucima davnog pesnikovog obzorja, ali njima već uveliko preovlađuju tamne, predvečernje boje i sve gorči glasovi koji se stapaju u duboku senku sete i nepomirenosti sa doslućenim i neizbežnim, zbog čega najčešća i najbeznadežnija reč, u inače prebranom rečniku ovog pesnika, jeste reč visoko, visina, koja nesumnjivo izražava nezadovoljstvo prizemnim i učmalim bitisanjem u polumračju i u blatu rodne domaje i pritajenu težnju za nečim drugačijim, suprotnim, postojećim ali nedostižnim, čak i neodsanjanim. (Dobrica Erić).
Ovo je Vučićeva dvadesettreća ispevana i ispisana knjiga
