ДОБИТНИЦЕ НАГРАДЕ ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ ЗА ЖИВОТНО СТВАРАЛАШТВО (1997-2008)
1997. Зорица Арсић Мандарић (Београд)
1998. Злата Коцић (Београд) завичајна ауторка пореклом из сврљишког села Жељево
2003. Даринка Јеврић (Приштина)
2005. Бојана Стојановић Пантовић (Београд)
2008. Светлана Велмар Јанковић (Београд)
БРОНЗАНА ПЛАКЕТА ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ КАО ПРИЗНАЊЕ ЗА КУЛТУРНО ПРЕГАЛАШТВО И КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО ЗАВИЧАЈНИХ ПИСАЦА
1987. Срба Митровић (Лалинац)
1988. Радослав Раденковић (Плужина)
1989. Зоран Вучић (Бучум)
ДОБИТНИЦИ ПРВЕ НАГРАДЕ СУСРЕТА ПЕСНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ ГОРДАНИНО ПРОЛЕЋЕ (1983-1988)
1983. Драгица Јокић (Београд)
1984. Божа Шкуљић (Чачак)
1985. Живорад Недељковић (Подунавци)
1986. Светлана Арсић (Параћин)
1987. Вера Пејовић (Љубљана)
1988. Бранка Вуковић (Београд)
ЛАУРЕАТИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТА ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ (1989-2002)
1989. Живорад Недељковић (Подунавци)
1990. Милета Аћимовић Ивков (Београд)
1991. Бојан Бошковић (Београд)
1992. Ружица Петровић (Ниш)
1993. Другу надраду поделили: Радослав Стевановић (Ниш) и Звонко Милојевић (Малча код Ниша)
1994. Стеван Наумовић (Нови Београд)
1995. Весне Цимбаљевић (Мали Зворник)
1996. Песнички сусрети Дани Гордане Тодоровић нису одржани
1997. Без прве награде, друга награда: Биљана Тричковић (Пирот)
1998. Љубинко Дугалић и Бошко Ломовић деле равноправно прву награду
1999. Песнички сусрети Дани Гордане Тодоровић су одржани без додељивања награда
2000. Песнички сусрети Дани Гордане Тодоровић нису одржани
2001. Нема података о победнику за кратку причу за децу
2002. Озрен Петровић (Медошевац)
ЛАУРЕАТИ НАГРАДЕ ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ (2003-2022)
2003. Зденка Газивода
2004. Ненад Максимовић (Бор)
2005. Драгана Буквић – Шљивић (Београд)
2006. Вања Миљковић (Мајданпек)
2007. Милош Радовић (Смедеревка Паланка)
2008. Светислав Стефановић (Одџаци)
2009. Маја Приходко (Панчево)
2010. Маја Милошевић (Сврљиг)
2011. Љубинко Дугалић (Краљево)
2012. Слободан Лазовић (Чачак)
2013. Соња Јанков (Нови Сад)
2014. Никола Александар Марић (Краљево)
2015. Мирослав Јозић (Смедеревска Паланка)
2016. Анђелко Анушић (Нови Сад)
2017. Ранко Павловић (Бањалука) и Миладин Вукосављевић (Чачак)
2018. Драгана Лековић (Београд)
2019. Александар М. Арсенијевић (Београд)
2020. Жељка Аврић (Сремска Митровица)
2021. Иван Новчић (Краљево)
2022. Бошко Ломовић (Горњи Милановац)
Бошко Ломовић
Бошко Ломовић (Брезна, 1944) је српски професор српскохрватског језика и књижевности народа Југославије, а по занимању новинар и књижевник, који је до сада објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака.
У Србији и другим земљама бивше Југославије освојио је чак 160 награда. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су објављиване у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику.
Добитник је бројних награда за поезију, прозу и репортаже („Иво Андрић“, и „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренину“ награду у Загребу и друге).
Данас живи у Горњем Милановцу.
Књиге – поезија за одрасле: „Сенке времена“ (Горњи Милановац, 1967), „Пред нирваном“ (Сремска Митровица, 1993), „Tombe la neige“ (Ивањица, 1997), „Песме и пјесме“, Београд, 2010; песме и приче за децу: „Заљубљени бицикл“ (Сарајево, 1984), „Рађање пјесме“ (Сарајево, 1985), „На слово, на слово Љ“ (Тузла, 1987), „Нешто важно“ (Сарајево, 1990), „Наташа из треће клупе“ (Горњи Милановац, 1994), „Мирјана нема појма“ (Горњи Милановац, 1995), „Мој отац продаје шуму“ (Сремски Карловци, 1997), „Шта ћу ја у Шангају“ (Нови Сад, 1997), „Питај мога брата“ (Горњи Милановац, 2004); романи за децу: „15 дана ферија“ (Чачак, 2010), „Дечак са кључем о врату“ (Чачак, 2011), „Видовита Ана или зашто смо украли магарца“, (Београд, 2012); приче и приповетке: „Чари Пауле Пречисте“ (Брчко, 1980), „Црни скакач на ц6“ (Тузла, 1983), „Милионер“ (Сарајево, 1989), „Јелена, мајка које нема“ (Београд 2012); књижевна и ликовна критика: „Читах, гледах, записах“ (Београд, 2006); публицистичке књиге: „Хајдук Бојовић“ (заједно са М. Поповићем, Горњи Милановац, 1970), и „Црвена нит коридора“ (Београд, 1999), „Књига о Дијани Будисављевић“, ћирилица (Београд, 2013), латиница (Београд, 2014), на немачком и енглеском (Београд, 2014), „Елегије“ (Београд, 2015), „Сабрана дела“ (Београд, 2020).
Овогодишњи лауреат награде ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ са рукописом: Ниска од стотину перли
НИСКА ОД СТОТИНУ ПЕРЛИ
ДОДО
Отишао је додо,
Птица југа,
Без сузе ичије,
Без кајања;
Наговијестио
Почетак круга
Нашег злочина
И нестајања.
Одлазе звијери,
Срне, лептири
И мртве рибе
Мртвом водом.
А кад се пчела
Посљедња смири,
Бићемо и ми
Птица додо.
ВИОЛИНА
Тај шарм,
Господство стаса,
Та игра
Руком лијевом
Маестра који,
Магијом гласа,
Дозива „Прољеће“
Вивалдијево.
То треперење
Славују украдено,
Раздањује ми
Дневатмуру
Док се излива
Пјесмо снено
У Бахов концерт*,
У Ге-дуру.
________
*Ријеч је о Трећем браденбуршком концерту
ХАЈМЕТ*
Тачка на мапи,
Просо сићани,
Можда као
Моја Брезна.
Смеђи и голишави
Хајмећани,
У слободи
Какву свијет не зна.
Има их –
Нема их за нас,
Имају пјесме, игре,
Виле и богове своје,
Зоре и сутоне,
Пјенушавтала с…
Благоњима
Док не постоје!
________
*Острвце на Пацифику
ЦИГАНКА
Еј, господине! Куме!
Не прођи ме,
Сиротици
Удијели:
За здравље,
За срећно име
И да те Бог
Весели!
Жива била, мајко,
Проћи те нећу,
Имам и
Нисам шкрт.
Прилажем
Динар за срећу,
Два за здравље,
Три за лаку смрт.
ЛИЛИТ*
Бјеше прва лаж
Од истине слађа,
Кренули на тебе
Хајком:
Ђавоља конкубина,
Што зле духове рађа –
А рађала си дивове,
Прамајко.
Наивног Адама
Ева преотела,
Наговоре на од
Змије љутице,
Да хиљадама љета,
Диљем свијет абијела,
Рађа
Братоубице.
________
*По легенди, прва Адамова жена.
ТАКСИ
Вози било куд,
Само вози!
Глави ми овдје
Мјеста нема.
Најавили су
Метеоролози
Да се олуја
Спрема.
Вози што брже
Низ друмове,
Хвата ме хуја,
Сав се грозим.
Вози медо
Сламе кумове,
До Млијечног пута…
Вози!
XXI ВИЈЕК
Стољеће,
Овај вијек
Тежак је
Пацијент.
Бољка позната –
Човјек, Чека се
Медикамент.
Болесник
Лег’онастол –
Низ друмће
Ил’ уздрум.
Ил’ ће надјачат’
Бол?
