Попшичка пећина налази се у северо-источном делу планинског масива Калафат, на територији општине Сврљиг. Пећина има два монументална пећинска улаза који се налазе на око 500 метара н.в. и неколико мањих пећинских отвора. Сама пећина поседује више дворана и пећинских канала. Укупна дужина пећинских канала у зависности од извора износи негде око 530 метара.
Попшичка пећина, као и друге веће пећине на територији данашње општине Сврљиг, постаје позната крајем 19. века када су овај крај новонастале државе истраживали познати српски научници као што: су Јован Жујовић, који је први описао Попшичку пећину и дао њен први графички план, и Јован Цвијић, који Попшичку пећину први назива Попшичка пештер.
Данас, Попшичка пећина је позната по палеонтолошким открићима, остацима пећинског медведа, остацима Великог слепог миша (Myotis myotis), Дугокрилог слепог миша (Miniopterus scheribersi) итд.
Од 2004. године Попшичка пећина је под заштитом државе, и од тада је проглашена за Спелеолошки споменик природе III категорије.
Слободно можемо рећи да је Попшичка пећина дар природе и да ће у будућности у склопу са осталим природним и културно-историјским вредностима овог дела општине чинити окосницу туризма општине Сврљиг.
О пећини можете наћи додатне информације у Зборнику радова Географског института ,,Јован Цвијић“, књига 26, 1975.
Прилог на линку: Попшичка пећина
